Jasan Pogled
Dnevnik zavodnika (9) Dani prolaze. Viđam je, ali ne izmjenjujemo nijedne riječi; u njenom prisustvu razgovaram samo s tetkom. No katkad u tišini noći provaljuje moja ljubav iz svoga skloništa. Uvijem se u svoju kabanicu, nabijem šešir duboko na lice i hitam k njenoj kući. Spavaća joj soba gleda na […]
Sabato mi je zakazao sastanak u svojoj kući u Santos Lugaresu tako rano, da sam morao da ustanem gotovo u cik zore ne bih li uhvatio voz. Ima običaj da ustaje u sedam i izgleda mu prirodno da zakazuje stastanke tako rano. To je jedna od njegovih mnogobrojnih mušica. – […]
On je pisac kojeg se može prezirati ili obožavati. Razumjeti i voljeti Ciorana mogu samo ljudi koji se više ne plaše mraka Jednoga ovakvog lipnja, prije petnaest godina, umro je u Parizu Emil Cioran. Iako je u Hrvatskoj vladao Tuđmanov blagi fašizam, blag baš poput vonja masovnih grobnica koji se širio u […]
Delo Žila Verna Parodija Glava 1 GOVOR — Ja sam završio, džentlmeni! — reče Džon Lund, mladi član Kraljevskog geografskog društva, i umoran se svali u fotelju. U sali za sednice odjeknuo je najbešnji aplauz, uzvici „bravo”, i sala se zatresla. Džentlmeni počeše jedan za drugim prilaziti Džonu Lundu i […]
Proleće (4) XX Bjanka je cela siva. Njena mrka koža ima u sebi kao neku rastvorenu primesu ugašenog pepela. Mislim da dodir njene ruke mora da prelazi sve što se može zamisliti. Cela pokolenja dresure žive u njenoj disciplinovanoj krvi. Dirljivo je to rezignirano predavanje naredbama takta, koje svedoči o […]
Piše: Džonatan Frenzen Možda sanjati: u doba slika, zašto pisati romane? (četvrti dio) Tržište knjiga nameće piscima dobrodošlu disciplinu, podsećajući nas na našu dužnost da zabavljamo. No, za ambicioznog pisca bez univerzitetskog krova nad glavom, moderno američko tržište – gde se vrši trijaža umetnika na superzvezde, zvezde i nule; […]
Fenomen: Leonard Koen (2) Piše: Dezmond Pejsi Dezmod Pejsi je tekst napisao 1967. godine. Ovaj Pejsijev ogled ujedno predstavlja suštinu predavanja koje je iste godine autor održao na Univerzitetu Ser Džordž Vilijams u Montrealu. Svi ovi anticipirajući elementi utkani u Koenovu ranu poeziju blede u relativnoj beznačajnosti ukoliko razmotrimo […]
Piše: Ranko Pivljanin Kad je Danilo Kiš, razbarušen i sa viškom talenta ne samo za književnost, već i za pesmu, gitaru i kafansku reč, kročio na književnu scenu, kao da se samo čekalo kad će njegova visina privući gromove. Stigli su nakon jedne od njegovih najboljih knjiga “Grobnica za Borisa […]
Piše: Saša Ćirić Prvo ćemo nahraniti želudac, kao nestrpljivog psa, potom se prepustiti čitanju. Kao u dobra, stara vremena, koja nikad nisu bila sasvim dobra, niti je tako mnogo vremena prošlo od kad su se zbila. Kada je postojalo samo čitanje, kada čitanje nije tražilo dodatnu svrhu, zadovoljivši sve trenutne potrebe […]
Sećam se dobro pogleda njenog. On mi još dušu probada Kao što vatrena pruga para noć. Sećam se dobro pogleda njenog. Ostalo… Da, ostalo, jedino je životu slično. Juče, šetao sam ulicama kao bilo ko. Razgledao sam izloge bezbrižno I nisam sreo prijatelje sa kojima bih popričao. Najednom sam uvideo […]