Jasan Pogled
Prodali stari hrast, bunar, kućište, grobište. Voćnjake i njive smlatili i požderali. Upalili stogove, zatrpali izvore, polomili i točak vodenički. Bez nužde i muke, iz hira i ćefa, sa plačevnom nasladom i mržnjom, zamucnuti i zagrcnuti. Đedovinu u prkno, pa prst u uvo. I kad su bili majušni gledali đedove […]
Ugovor sa bratom – II dio Piše: Sreten Marić Šta je to što je odlikovalo tog čoveka, što je činilo da su ga ljudi smatrali ekscentričnim čudakom, što ih je kod njega tako često šokiralo? Rekao bih, njegova nesposobnost da bude polutan, apsolutno dosledna predanost svojim idealima. Beskompromisna. Iz […]
svi su saglasni da je ovo teško vreme možda najteže od svih vremena: velike grupe ljudi u gradovima širom sveta protestuju jer ne žele da budu tretirane kao smeće. ali ko god da je na vlasti neće da ih sluša. vidljivo je, naravno, da se jedna moć bori protiv druge […]
Ugovor sa bratom – I dio Piše: Sreten Marić Na tržištu slika danas njegova zaostavština vredi koju milijardu dolara. A on je gladovao, u najbukvalnijem smislu, celog svog života. „Umreti možda nije tako teško kao živeti“ – pisao je. Slikao je bez predaha, sliku za slikom, a za života, mada […]
Ovo nije pohvala veku (Besjeda na dodjeli Njegoševe nagrade 1987. godine) Ovo nije pohvala veku Vrlo poštovani prijatelji, najiskrenije zahvaljujem na visokoj časti koja je Njegoševom nagradom ukazana mom skromnom delu. Duboko sam ubeđen da će urođeno crnogorsko gospodstvo i tradicija slavnog grada Cetinja naći razumevanja za sina koji žali […]
Ozvjerena glad odljuđenog svijeta proganja je kao da je kužna. Onako miomirnu nježnu i lakokrilu kao leptir. Bacili se kamenom na dušu i na bonike i slabovidce koji je traže. Sve je više hajkača, sve manje čežnjivih sluđenih čuvara. A data im na čuvanje, ne kao razbibriga i laža, već […]
znaš bilo je mnogo dobro bilo je bolje od bilo čega bilo je kao nešto što možemo da podignemo držimo gledamo i onda se smejemo zbog toga bili smo na Mesecu bili smo u jebenom Mesecu imali smo ga bili smo u vrtu bili smo u beskrajnom ponoru nigde nema […]
Da, naravno, biću tu ako nisam napolju ne kucajte ako su svetla pogašena ili ako čujete glasove ili možda čitam Prusta ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu i ne mogu da vam zajmim novac ni telefon ili ono što je ostalo […]
Na ovom mjestu i ne moramo o moralu. Možemo, recimo, o etimologiji. Dakle, onaj koji nosi Gospoda u sebi. Poznajete li nekog takvog? Ili je neko takav zasužnjen među knjiškim stranama, u memljivoj tami, među odbačenim dragunlijama koje su nekada nekome bile važne. Ili su neki takvi pod hladnim kamenom […]
Pauk Ogromno mjesto na kojem živi jedan pauk veličine čovjeka. Posjetioci koji dospiju ovdje, provode ostatak svoga života, posmatrajući ga sa užasom. Izvor: Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Zli dusi, Moskva 1871-72.