Jasan Pogled
probudio sam se suha grla i vidio da je paprat mrtva biljke u loncima žute kao kukuruz; ostavila me žena i prazne me boce kao iskrvarena tjelesa okruživahu svojom neupotrebljivošću; ipak, sunce je još bilo snažno, i ceduljica moje gazdarice provirivaše ispod vrata nenametljivim žutilom; sad bi izvrsno došao kakav […]
Beograd je jutros veliki frižider u koji je stavljeno milion i trista hiljada ljudi, valjda da se ne pokvare. I to je u redu. Ali zašto mučimo one koji su već pokvareni? Gradsko stambeno će propasti ako baš vi ne platite kiriju. I Elektrodistribuciji nedostaje baš vaših dvesta ili trista […]
Na izlasku iz Luna parka jedan kronopio opazi da njegov časovnik kasni, da njegov časovnik kasni, da njegov časovnik. Kronopio tuguje pred mnoštvom fama koje kreću ulicom Korijentes u 11 i 20 a on, jedan zelen i vlažan obejkat, odlazi u 11 i četvrt. Kronopio razmišlja: “Kasno je, ali za […]
Piše: Peter Gelderloos Samo u društvu eufemistički nazvanog “visoko kompetitivnog tržišta” su stariji i nemoćni tako marginalizirani. Kako bi povisili profit, poslodavci izbjegavaju zapošljavanje ljudi s invalidnošću i prisiljavaju starije zaposlenike na raniju mirovinu. Kad su radnici primorani na često seljenje u potrazi za poslom, u kulturi u kojoj je […]
Dragoslavu Mihailoviću “Ali već je vreme da odlazim, ja u smrt, vi u život, A ko od nas ide boljem spasenju, to niko ne zna osim Bog.” (Platon: Odbrana Sokratova) IZJAVA I KRATKA BIOGRAFIJA ANDRIJE A. GAVRILOVIĆA IZ NOVOG SLANKAMENA, ZAKLETOG SPASIOCA DAVLJENIKA, SADA EMIGRANTA U ZAPADNOJ NEMAČKOJ. PRILOŽENA UZ […]
S jeseni, kada počnu vetrovi, lišće divljeg kestena pada strmoglavce, s peteljkom naniže. Onda se čuje zvuk: kao da je ptica udarila kljunom o zemlju. A divlji kesten pada bez i najmanjeg vetra, sam od sebe, kao što padaju zvezde – vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom. Ne […]
Mađarski Hiperion DVADESET PRVO PISMO Sada već izgleda da je beznadežna sudbina ove zemlje. Tavori kao beznačajan sluganski narodić, opljačkan, duhovno srozan, izdan od onih kojima je poverio svoju sudbinu, razbucan od onih od kojih nije umeo da se odbrani, zaosatao, okapa kao proleter, s propalim seljacima, s pokvarenim plemstvom, […]
VII Poglavlje Zima je bila oštra. Poslije oluja naiđoše susnježica i snijeg, pa zatim oštar mraz koji nije popuštao sve do kraja veljače. Životinje su nastavile gradnju kako su najbolje mogle, znajući dobro da ih ostali promatraju i da bi zavidna ljudska stvorenja uživala u svojoj pobjedi ne bude li […]
Kao neko ko u letnji dan otvori kućna vrata I celo mu lice zapahne vrelina s polja, Ponekad, iznenada, udari Priroda tako U lice mojih čula, I ja ostajem zbunjen, smeten, u nastojanju da shvatim A ne znam tačno ni šta ni kako… Ali ko mi je naredio da treba […]
Piše: Eugen Herigel Vežbali smo na navedeni način i otkrili, tek što smo se navikli na plesanje ceremonije bez luka i strele da smo se već posle nekoliko koraka osećali neobično usredsređeni, i to utoliko više što smo odlučnije mislili na to da lako izvođenim telesnim opuštanjem olakšamo čin koncentracije. […]