Jasan Pogled
Piše: Božo Koprivica Džordž Best (1946-2005), Severna Irska Klub: Mančester Junajted Veliki Gaeli zemlje irske, Ti ljudi što ih Bog ludim sazda, Jer su svi ratovi veseli, A sve pesme tužne. Ovu pesmu je tiho govorila Bestova majka u blagim alkoholnim halucinacijama dok je dečak Džordž učio fudbal šutirajući teniske […]
Treći nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Bila je to parterna kuća u centru Podgorice – a nekoliko unutrašnjih bašti i avlija, od kojih je jedna nosila, bar za mene, zagonetno ime „kućište“ – moga dede Stevana Raičkovića i njegove žene, moje babe Milice, rođene Vrbica..U toj kući je ugledalo sveta trinaestoro […]
Ni od čega ne ostaje ništa. Ništa nismo. Malo smo se na suncu i vazduhu zadržali Dok nas ne zatrpa zagušljiva tmina Iz zemlje trošne, nametnute. Odloženi leševi što su proklijali. Zakoni neumitni, kipovi znameniti, završene ode – Sve ima svoj grob. A ako mi, plot Koju neko unutarnje sunce […]
Ceo svet zna da je Zemlja udaljena od drugih zvezda promenljiv broj svetlosnih godina. Ono što malo ljudi zna (u stvari, znam samo ja) jeste da je Margareta od mene udaljena popriličan broj puževskih koraka. U početku sam mislio da je reč o kornjačinskim godinama, ali sam morao napustiti tu […]
Džošu upita Nansena: – Šta je Put (Tao)? Nansen odgovori: – Svakodnevni život – to je Put. Džošu upita: – Kako se može dospeti do njega? Nansen odgovori: – Što ga više tražiš, on je sve dalji. – Otkud znam da je to put? – upita Džošu. Nansen odgovori: […]
Piše: David Albahari U noći između 13. i 14. avgusta 1978, godine sanjao sam Danila Kiša prvi i poslednji put. Ne sećam se da li sam ga tada već poznavao; ne sećam se uopšte kada sam ga i gde upoznao. U mom snu, sudeći po zabelešci iz dnevnika, izmenili smo […]
Kad sam proveo na liniji oko tri tjedna, iz Alcubierrea je stigao kontingent od dvadesetak ili tridesetak ljudi koje je iz Engleske poslao ILP (Independent Labour Party, Nezavisna radnička partija). Williams i ja poslani smo da im se pridružimo, kako bi se Englezi na toj fronti držali zajedno. Naš je novi […]
Previše sam ocrnjivao vreme, ono se zato sveti: stavlja me u položaj prosjaka, primorava me da za njim žalim. Kako sam mogao da ga izjednačim sa paklom? Pakao je sadšnjost koja se ne pokreće, napetost u jednoličnosti, preokrenuta večnost koja ne vodi ni u šta, čak ni u smrt, dok […]
Piše: Vida Ognjenović Te večeri negde krajem januara 1992, u Vrnjačkoj Banji, gde smo Pekić i ja bili na nekom političkom skupu, najviše smo razgovarali o filmu Tačno u podne. Tema se nametnula slučajno, jer smo sutradan u podne u tamošnjoj biblioteci imali zakazan zajednički književni nastup. Književno veče tačno […]
Nastavak Razgovarao: Vladimir Bunjac Napisali ste knjigu Kod Hiperborejaca u kojoj ima mnogo istorijske i autobiografske istine, a pored toga puna je poezije. Da to je u stvari, knjiga kratkih priča iz mog života. Šta znači naslov knjige Kod Hiperborejaca? Kod Hiperborejaca znači da iza Boreje, iza severnog vetra, ima […]