Jasan Pogled
Matje Galej: – Jeste li sigurni da Vas čitaoci razumeju? Margerit Jursenar: – Sigurna sam u suprotno. Neki čitaoci traže sebe u onome što čitaju i ne vide ništa drugo osim sebe; sve što dodirnu menjaju, ne u zlato kao Mida, već u sopstvenu supstancu. Drugi polaze od već gotove […]
Većina ljudi spontano živi fiktivnim, tuđim životom. Većina ljudi su drugi ljudi, kaže Oskar Vajld, i dobro govori. Jedni provode život u potrazi za nečim što ne žele; drugi se muče da pronađu nešto što žele, ali im ničemu ne služi; treći se, pak, izgube u ◊Međutim, većina je srećna […]
Kad se radionički događaj odigrao, i kad su se Timej, Hermokrat, Kritija, „Četvrti“ – a možda i još neki nepomenuti učesnik bez veće uloge, sličan docnijem Klejiniju i Megilu – razišli na sve četiri strane ondašnjeg sumornog grčkog sveta, iza njih je, pored uzbudljivih uspomena, moralo ostati i nešto što […]
Ako pišem o Spinozi i Emersonu, ili o Šekspiru i Servantesu […] pišem o njima na način kojim postaju više likovi iz knjiga nego slavni ljudi. H. L. Borhes1 Uvod. Postklasična naratologija smatra da svaki narativ predstavlja priču o identitetu (Milutinović 2014), odnosno da se (silogistički) identitet sastoji iz narativā: […]
Kao što je već više puta uočeno, među stranim autorima koji su privlačili pažnju Jovana Hristića, pesnika i esejiste čiji se spisateljski poduhvat uvek odvija u dijalogu sa drugim stvaraocima, kroz eksplicitno pozivanje na njihova dela koje gradi složeni intertekstualni splet, značajno mesto zauzimaju francuski pisci koji se vezuju za […]
Narodni pokreti – plod narodnog stvaralaštva – morali su da se ispolje i u literaturi. Zaista, anarhističke misli susrećemo još kod starih filozofa, i to kod Lao Cea, u Kini, kod nekih starijih grčkih filozofa, Aristipa i Kinika, a takođe kod Zenona i nekih stoika. Uostalom, pošto se anarhistička misao […]
„Danas nisam sasvim siguran šta da mislim o ovoj knjizi. Bila je svedočanstvo jedne epohe i života koji su me češće vodili na Istok nego na Zapad. Ono što me je tada očaravalo i dalje me zanima, ali me se manje tiče. U sebi nemam ničeg asketskog i nikada nisam […]
Istraživanje koje je pred nama treba da donese osvetljenje jednog nepravedno zapostavljenog romana, koji je imao (ne) sreću da ga književna javnost upozna u časopisu 1932. godine, pa tek četiri decenije kasnije da se pojavi u originalnom, itegralnom izdanju, skupa sa neadekvatnim predgovorom. Rasvetljavanje problema demonizma glavne junakinje romana Kap […]
U prvom pasusu romana Zli dusi F. M. Dostojevskog, objavljenog 1872. godine, pripovedač je predstavljen kao hroničar nedavnih i veoma neobič nih događaja koji su se zbili u njegovom gradu: „Pre nego što počnem opisivati skorašnje i vrlo neobične događaje odigrane u našem gradu, koji se dotle ničim nije od […]
Osiplju secvjetovi trešnje. Progoni iholuja što dolazi. Fujiwara no Sadaiye Možda ovo i nije mnogo više od (pomalo otrcane) metafore o prolaznosti života ili od neposrednog zapisa jednog lirskog ugođaja – tematski bližeg waki negoli haiku. Ipak po obliku to je već haiku.