Jasan Pogled
Fjodor Dostojevski počeo je da piše roman, ispostaviće se svoj poslednji, Braću Karamazove, 1878. godine. Objavljivao ga je u nastavcima u časopisu Ruski vesnik od januara 1879. do novembra 1880. Dostojevski je jednom mesečno morao da ispoštuje rok, a njegova supruga Ana kasnije se požalila na to da je neprestano […]
Pri kraju marta meseca, godine 1941, Rim se bio naježio. Proleće je bilo došlo, a svima je postalo jasno, da će rat, sad, sasvim sigurno, kao polip, obuhvatiti i Balkansko poluostrvo, i Aziju. Trebalo je zamisliti tog polipa. Crnog, ogromnog, bezmernog, koji obuhvata sve, a ostavlja trag krvi. Kraj svega […]
Čuvar duha predistorijskih drevnih vremena jeste sveta knjiga Indije – Veda. Reč Veda potiče od vidja i u vezi je s latinskim videre, odnosno znači otprilike gledati i videti. Sve što Veda kaže u prvom redu je prizor i slika. Ne samo slika koju čovek vidi danju, nego i ona […]
Upoznala sam Filipa Rota nakon što sam objavila kratku knjigu o njegovom radu za ediciju Methuen Contemporary Writers. On je pročitao knjigu i napisao mi velikodušno pismo. Nakon našeg prvog susreta poslao mi je četvrti nacrt Časa anatomije (The Anatomy Lesson), o kom smo kasnije razgovarali, jer u završnoj fazi […]
Celog februara meseca, palata Borghese u Rimu, prevrće se kao čovek u groznici. Jer i to se događa takvim zgradama. San i groznica, toplota i drhtavica, nemir i nade, smenjuju se i u zidinama i fontanama takvih dvorova, koji stoje u Rimu, stolećima. Nemci su krajem februara pritekli u pomoć […]
Skupe prste kao da drže smokvu. Onda tresu tom skupljenom šakom, kao da s oprane voćke stresaju vodu; i još, dlanovima skupljenim kao u molitvi, pomeraju gore-dole. Tako čine Napolitanci kad se čude nečem, ili se ljute, a reč neće na usne, već sva u prste i žile ruku pređe. […]
Među Indijancima sa dalekog američkog Severa postojaše nekad verovanje da u telu grabljivog proždrljivca, karkadžua, živi duša nekog umrlog lovca, osuđena da luta šumama i rekama za kaznu zbog prekomernog ubijanja stvorova prirode. Karkadžu, stoga, veoma dobro poznaje sve zamke i stupice, te retko pada u njih; i Indijanci se […]
1 Otprilike sve do šeststote godine pre Hrista ljudska istorija je kontinuirano povezana; tada, za vreme od jednog ili dva pokolenja, ali svakako ne više od tri, vreme se menja. Doba koje prethodi šeststotoj godini i doba koje je sledilo razdvaja zavesa koja se može rukom opipati; ono što je […]
„Semjuel Beket i Frensis Bejkon su dve ličnosti koje su se pojavile nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata a čije se delo na različite načine bavilo dramom gubitka i očajanja; obojica su, reklo bi se, prisustvo čoveka u svetu videla kao nešto čudno i gotovo komično besmisleno. Stoga nije slučajnost […]
Gospodin Miloš Crnjanski, književnik Budimpešta, 21. oktobra 1957. g. Mnogopoštovani Gospodine, Vašu adresu sam dobio od g. Zoltana Čuke, prevodioca Vašeg romana Seobe na mađarski, a obraćam Vam se tim povodom, da mi je budimpeštansko izdavačko preduzeće „Evropa” ponudilo redakciju antologije (izbora) savremene jugoslovenske proze, u kojoj bih želeo da […]