Jasan Pogled
– Reci nam, Dedaluse, poljubiš li ti majku pre nego što pođeš u krevet? Stiven odgovori: – Da. Vels se okrenu ostalim đacima i reče: – Ej, slušajte, ovaj momak veli da ljubi majku svake noći pre nego što pođe u krevet. Ostali drugovi prekidoše igru i uz smeh se […]
Matisov značaj u umetnosti je nesporan, ali nije u celosti shvaćen. U ideološkoj klimi teskobe i nostalgije, o slikaru koji otvoreno i bez imalo zazora veliča Uživanje, i čija nas dela uveravaju da su najlepše stvari u životu svima dostupne i besplatne, verovatno će se misliti kao o nedovoljno ozbiljnom. […]
Nijedna gala loža nema tako prekomernu cenu kao ulaznica za prirodu pod otvorenim Božjim nebom, jer ona, za koju smo ipak znali da se tako velikodušno nudi skitnicama i prosjacima, bosima i golima, svoje najopuštenije, najvedrije i najčistije lice čuva za bogate dok kroz velike prozore u prizemlјu ulazi u […]
Drumovi će poželjet’ ludaka, a ludaka više biti neće, vjekovima za njima će plakat’ ojađeno nebo i drveće. Na gradove udariće trava i zavesti svoju strahovladu, svi cvjetovi ostaće bez glava da bi bili sa travom u skladu. Neće biti toga ko će smjeti da posumnja u sve k’o do […]
„Inače, sva je Nemačka u bojama, spoljnim i unutrašnjim. One su opore za stranca, ali duboke i pune preliva … Posleratne boje preplaviše sve to talasima žutog, crvenog, zelenog itd. Tako, da se sve pojave slivaju u reku čudnih irisa”, pisao je Miloš Crnjanski u putopisu Iris Berlina, 1931. godine. […]
I noć je nalik tebe,daleka noć što plače,bezglasno, u dubokom srcu,a zvezde potamnele promiču.Obraz dotiče obraz –javlja se drhtaj leden,neko se muči i preklinje te,u tebi izgubljen, sam, u tvojoj groznici. Noć pati i čezne za svitanjemsiroto srce koje ceptiš.O smrknuto lice, potajna muko,groznico koja zalostiš zvezde,neki čekaju zoru poput […]
Putujući od Berlina do Eydtkuhnena na litavskoj granici, na svakom kilometru osjeća se sve više Azija. Kolodvor u Kantovu Konigsbergu, u žutoj, čađavoj jutarnjoj rasvjeti, nesimpatičan kao sisački. Čovjek se iz bordelizirane Evrope vraća u »panonsku« zonu, sa južnog na sjeverni Balkan. Poslije natkrivenih, čistih stanica, s natpisima na modrim […]
Uliks! Prvi put sam ga čitao pre 35 godina, kao student književnosti, početkom osamdesetih (u Gorjanovom prevodu iz 1957). Ali iako je Džojs važio za oca moderne književnosti, a Uliks (ili Ulis)1 za kapitalnu knjigu 20. veka („biblija modernističke proze!“, govorili su), ja sam je odložio na policu – kao […]
Čim se okončala agonija, već sam, već sam, razdiran i odbačen, utonuo je u san. Kada se probudio, čekale su ga stvari svakodnevice i poznata mesta; rekao je sebi da ne treba da suviše razmišlja o prethodnoj noći i, ohrabren tom odlukom, obukao se bez žurbe. Obavio je dosta dobro […]
U snu se nalazim na levoj obali Sene, ispred Bogorodičine crkve. Smatram da se nalazim na tom mestu, ali nema ničeg što liči na Bogorodičinu crkvu. Tu su jedino poslednji ostaci masiva nekog zdanja od opeke nad kojim se izdiže visoka drvena mešalica za beton. A ja sam obuzet čežnjom. […]