Proći će i ovaj snijeg što sipka po ovome koji ovo piše, pa kako da ne prođe i ovaj što piše i ovo što piše. Proći će i pismena kojima se ovo kobajagi zapisuje, pa kako da ne prođe i ovaj kobajagi zapis o vječnosti… Proći će i ovaj jezik […]
Notes
Bandokratija
Lopov, lopovčine, lopovke i lopovčići zalažu se svim lopovskim silama, svim lopovskim snagama za poštenje. Očekuju vašu podršku. Uvjereni su u vaš glas za lopova, lopovčine, lopovke i lopovčiće. Glas u ime poštenja… Dobiće ga. Pobjediće bandokratija… Lažov, lažovčine, lažljivice i lažovčići, zalažu se svim lažljivim silama, svim lažljivim […]
Drmanje kaveza
‘Ajde da se ne foliramo. Jesmo li u kavezu – jesmo. A kad smo već u kavezu, iako smo slobodari naslonjeni na slobodarsku tradiciju, ‘ajde da drmamo kavez… ‘Ajde da se ne lažemo. Je li ovo kavez-jeste. A kad je već kavez, nemojmo biti oportunisti u kavezu, makar zadrmajmo kavez. […]
Gaston Bašlar: Trenutak poetski, trenutak metafizički
U ravnoteži s pomoćnim časom, ne očekujući ništa od daška časova pesnik se rasterećuje od svekolikog uzaludnog života; on oseća apstraktnu dvosmislenost bića i nebića. U pomrčini on vidi bolje svoju svetlost. Samoća mu donosi usamljeničku misao, misao bez udaljavanja, misao koja se penje, smiruje u čistom zanosu. Poezija je […]
Koji su naši
Poodavno to bijaše. Kada su se naši starci okupljali oko televizora-crno-bijelog lampaša- spremni da navijaju za naše. Bilo je dovoljno da im se kaže koji su naši i navijački spektakl je mogao da počne… Proslavljalo se bučno i svesrdno. Pobijedili su naši koji su kasnije postali njihovi. A i dalje […]
Vanja Kovačević: o predstavi Krivica
Piše: Vanja Kovačević Pojam krivice stoji u centru interesovanja dramatičara još od začetka drame, pa ne čudi što mu se u različitim, ili ako baš hoćemo, svim vremenima, oni vraćaju na način primjeren vremenu u kojem žive i pišu. Nebojša Romčević u svojoj drami Krvica , priči napisanoj u […]
Uhapšene riječi
To što hapse one koji su krivi pravednici jer govore o pravim krivcima i nije neka novost u našoj satrapiji. To što harče i ruše je potpuno uobičajeno u našoj ljupkoj stradiji. Satrapija i stradija i ne bi bile to što jesu da nije apsana za ljude i nagrada za […]
Jukio Mišima – Živeti smrt
Jedno moguće čitanje Mišiminog Patriotizma Piše: Srđan Srdić MIŠ-MAČKA Upravo zato što je uzaludan, taj čin moram izvršiti.1 Mišima, ZLATNI PAVILjON Ovo mora da je najveći domet sreće koju čovek može da postigne.2 Mišima, PATRIOTIZAM Negde na polovini Pada anđela (o nedostatnosti ovakvog prevodilačkog izbora prilikom rada […]
Ničija gora
Još uvijek si gora i to te jedino drži u životu. Do kada će to trajati, samo tvoje ničije gore znaju. Hoćeš li biti što si bila ili ćeš ostati ovo što si sada, to samo vile znaju. Ako budeš ovo što jesi, nekako je bolje da ne budeš… A […]
Vilhelm Rajh: Čuj, mali čoveče!
Plašiš se života, Mali čovječe, na smrt se plašiš! Bijesno ćeš ga ubijati, vjerujući da gradiš “socijalizam”, ili “državu”, ili “nacionalnu čast”, ili “ugovor o povećanju plata”, ili “čast Božju”. Jedno samo nećeš znati ili nećeš htjeti da znaš: da svu svoju bijedu sâm stvaraš i to iz sata u […]