Jasan Pogled
Piše: Zlatko Paković U svojoj bronzanoj hipostazi od četiri metra i četrdeset centimetara u erekciji, stigao je iz daleke Kine Karl Marks u Trir (Trier), na dan kad je tu pre dve stotine godina rođen. Dočekan je halabukom antikomunističkih udruženja pogrdno, kao najveći monstrum modernog sveta, kao dr Frankenštajn, „otac […]
Piše: Aleksej Kišjuhas Bauk Marksovog rođenja kruži Evropom. Jer, u subotu prošle nedelje, bio je tačno 200. rođendan Karla Marksa. Ovaj kosmati filozof, teoretičar, revolucionar i genijalni mislilac rodio se 5. maja 1818. godine u Triru na jugozapadu Nemačke, oblasti poznatoj po vinu (rizlingu). Bio je najstariji sin od šestoro […]
U svojoj naivnosti koja očigledno prolazi, mislio sam da smo onako baš ljuđi od razgovora i da nikada na ovaj uzvišeni presto mudroslovlja neće banuti-blejanje i njen destilat-dukljanska blejana. Blejanje zableja i prije i strašnije nego što bi se i svaki sioranovski mrčenik ponadao. Pleme gorostasnih i mudroukrašenih razgovordžija malo-pomalo, […]
Razgovarala: Sonja Ćirić Spomenički urbicid – nova je sintagma beogradske javnosti. Nastala je povodom učestalih primera nedoličnog odnosa gradskih vlasti prema gradu, onima koji u njemu žive i prema uspomenama koje bi ti spomenici trebalo da sačuvaju. Postavljanje pa ubrzo potom i uklanjanje spomenika Juriju Gagarinu na Novom Beogradu najnoviji […]
Govorio konju da je konj. Govorio konju da rza i njišti i da nikada ne govori. Makar javno. Rekao da konj može biti konjina, može biti raga, može biti kljusina, može biti marva. Ali ne može biti čovjek. Jer nije lako biti čovjek čak ni ljudima. A kamoli konju. Govorio […]
Piše: Ivan Ivanji Svete knjige Jevreja, hrišćana i muslimana su bestseleri stotinama godina. One su delimično uzbudljivo štivo, samo što je pitanje kako treba da ih čitamo. Najgora preporuka je kada neki autoritet, u ovom slučaju verske vlasti, insistiraju da se prihvate kao… Pa, lepo se kaže, “kao sveto […]
Ne vjerujem da se bilo šta kreće i okreće osim glibave love u ovoj paralisanoj nepokretnosti što je zemljicom zovu. Okretanja je možda nekada i bilo, vjerujemo okretnom gospodinu Galileju, ali je konačno stalo. Okretni Galileo bi, da kojim slučajem nije umro kao svi besmrtnici, danas možda mogao reći-ipak se […]
Vole da se zaklinju u ljubav. Vole da javno vole. Vole da vole, onako iz petnih žila. I desnom i lijevom rukom. Vole da vole laktovima, zadnjicama. Vole da vole s leđa. Vole da vole, baš onako mučki. Vole da vole u prolazu, potuljeno i nehotice. Vole sve što voli […]
Piše: Teofil Pančić Probudio me je šum kiše. Bio je mrkli mrak. Nakon izvesnog vremena dešifrovala sam nejasne obrise nepoznatog prozora. Tu i tamo se niotkuda pojavljivao zrak svetla, prelazio zid poput avetinjskog, istražujućeg prsta i opet bi skliznuo u ništa. Onda sam čula šum nečijeg disanja. Najpre sam pomislila da sam to […]
Ljoknuo je sjekirom po tintari, ako se sjećate. Nekima je sjekira ostala u sjećanju, okrvavljena, hladna. Nekima babina tintara zelenaška, krvcom zalivena. Malo kome Raskoljnikov, velikomučeni student koji je ubio, a kanda ubica nije bio. A, u stvari, jeste. I u tome je fora: ako si počinio zločin, zločinac si, […]