Imaš no­ge, ze­mlja­če, i trup i ra­me­na, a bog­me i gla­vu na ra­me­ni­ma. Gla­vu si po­ne­kad gu­bio, ra­ni­je si je če­šće okre­tao, sa­da se sa­mo­stal­no okre­će oko svo­je ose sa­mo u sno­vi­ma, ali, hva­la Bo­gu, tvo­ja je i tu je, gdje joj po­ne­kad i ni­je mje­sto… i šta ti fa­li… […]

Ne­ka ga, lju­di smo, ne­ka po­pri­ček­ne još ma­lo. Gre­ho­ta je ne udo­vo­lji­ti nje­go­vim pre­vre­lim že­lja­ma kad mu je, mo­že bi­ti, to­li­ko mi­lo da još mal­či­ce po­tra­je. Ne­ka se ve­ćin­sko gra­đan­stvo, ina­če bun­tov­no i pr­če­vi­to, još ma­lo pri­teg­ne i pri­tr­pi. Vri­je­me je, ze­man je, nu­žda je, ne­vo­lja je, ali ne­ka ga […]