Jasan Pogled
Siroto cveće u lejama uređenih vrtova. Izgleda kao da se policije plaši… Ali tako je dobro što cveta na isti način I ima onaj isti osmeh drevni Kao i pred pogledom prvog čoveka Koji ga je gledao kako pupi i nežno doticao Da vidi da li ume da govori… Alberto […]
XIX Mesečina, kad travu obasjava Ne znam na šta me podseća… Podseća me na glas stare služavke Koja mi je pričala vilinske bajke. I kako je u ruhu prosjakinje, Božja Majka Izlazila noću na drumove Da bi zlostavljanu decu spasla.. Ako više ne mogu u to da verujem, Zašto li […]
XVIII Šta bih dao da sam prašina na drumu I da me gaze noge siromaha. Šta bih dao da sam reke koje teku Pa da pralje dođu na moje obale.. Šta bih dao da sam topole uz reku Samo nebo gore, a dole voda… Šta bih dao da sam mlinarev […]
XVII Kakva mešavina Prirode u mom tanjiru! Moje sestre biljke Družbenice izvora, svetiteljke Kojima se ne moli niko.. A njih seku i one stižu na našu trpezu I u gostionicama bučni gosti Što dolaze svečano uparađeni Traže „salatu“, nehajno… I ne misleći da time od Majke- Zemlje Ištu njenu svežinu […]
XVI Šta bih dao da mi život bude volujska zaprega Što škripi drumom izjutra rano I vraća se tamo odakle je došla, Istim putem, kad već pada tama noćna. Ne bi mi bile potrebne nade – točkovi bi mi bili dosta.. Moja starost ne bi znala šta su bore nit […]
XV Četiri pesme koje slede Razlikuju se od svega što mislim, Obmanjuju sva moja osećanja, U suprotnosti su s celim mojim bićem.. Napisao sam ih dok sam bio bolestan I zato su tako prirodne I slažu se s onim što osećam, Slažu se s onim s čime se ne slažu… […]
XIV Slabo ja marim za rime. Retko se Nađu dva jednaka drveta, jedno pored drugog. Mislim i pišem kao što cveće ima boju Ali moj način izražavanja nije toliko savršen Jer mi nedostaje božanska jednostavnost Da ceo ja budem samo svoja spoljašnjost. Gledam i raznežim se, Raznežim se kao […]
I Ja nikada nisam čuvao stada, Ali, kao da jesam, Moja je duša poput čobanina, Poznaje vetar i sunce zna I ide pod ruku s godišnjim dobima Korača napred i gleda. Svekoliki mit Prirode bez ljudskog prisustva Dolazi da sedne kraj mene. Ali ja sam tužan kao zalazak sunca U […]
Kada bih mogao da zagrlim celu zemlju i osetim njenu slast. Bio bih srećniji na tren. Ali ja uopšte ne želim da uvek budem srećan. Čovek s vremena na vreme mora da bude nesrećan kako bi mogao da ostane prirodan. Nije baš sve sunčan dan, i za kišom se vapi […]