Jasan Pogled
I U poglavlju Eneada koje se bavi ispitivanjem i utvrđivanjem prirode vremena, kaže se da se pre svega mora spoznati večnost, jer je ona, kao što svi znaju, uzor i arhetip vremena. Ta uvodna napomena, utoliko ozbiljnija ukoliko verujemo u njenu iskrenost, kao da briše nadu da ćemo ikada razumeti […]
Gaston Bašlar, francuski matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte – ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje – jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode, nepromenljive ili gotovo […]
Ovo je prvo zasebno izdanje čuvene Antologije kineske lirike koju je 1920. priredio i preveo Miloš Crnjanski. Ovde je sakupljena sva velika kineska poezija od Knjige promena, Lao Cea i Konfucija do Li Tai Poa, Tu Fua, Vang Veija. U vezi sa ovom knjigom može se podjednako govoriti o lepoti […]
Šta je Treća Sila? Da li je to stvarna sila? Šta su onda prva i druga sila? Prva Sila, po svom dejstvu, jeste sila kontinuiteta, opšta težnja da sve ostane onakvo kakvo jeste. Druga Sila — podjednako dejstvujuća — jeste nastojanje da se nešto promeni. U ljudskoj istoriji ove težnje […]
Zbignjev Herbert je jedan je od trojice najvećih poljskih pesnika XX veka. Međutim, nije ništa manje značajan ni kao esejista, autor triju esejističkih knjiga, Varvarin u vrtu (1962), Mrtva priroda sa đemom (1993) i Lavirint nad morem (2000), od kojih je najpoznatija i najprevođenija prva. Bila je to „knjiga na […]
Od svih moralista XIX veka, od Žubera do Prusta, nesumnjivo nijedan nije veći od Bodlera. Njegovi lični dnevnici postali su ono što se najčešće preštampava od njegovih knjiga u prozi. Ali Bodler moralist je svuda; u svojim stihovima svakako, ali isto tako u svojim pismima, na svojim kritičkim stranicama, u […]
Od bezbroj pisama koje je Mikelanđelo napisao tokom svoje duge i mukotrpne karijere preživjelo je njih nekih četiri stotine devedeset; neka su originali, naka autentične kopije a neka publikovane verzije originala koji više ne postoje. Ova iz prve skupine su daleko najbrojnija, a osim manjeg broja koja se nalaze na […]
Gustav Herling-Gruđinjski (1919–2000) tokom poslednje decenije XX veka slavljen je kao prvo ime poljske proze i esejistike. Prvu knjigu, Živi i mrtvi, objavio je 1945. u Rimu. U Londonu 1951. objavio je Drugi svet, logorska sećanja, koja su iste godine prevedena na engleski, a ubrzo i na druge jezike. Posle […]
Tejar de Šarden (1881–1955) poznat je kao paleontolog (u Kini je otkrio sinantropusa, kineskog pračoveka), a kao teolog jezuitskog reda pročuo se po znamenitoj knjizi Fenomen čoveka (La phénomène humain). Spajajući iskustva moderne nauke (Ajnštajnovu, Hajzenbergovu i Borovu teoriju), geologiju i paleontologiju sa teologijom, Šarden je stvorio sveobuhvatno učenje o […]
Pjer Vidal-Nake (rođen 1930) jedan je od vodećih francuskih istoričara Stare Grčke, koji je samostalno, ili sa Žan-Pjerom Vernanom, objavio niz značajnih dela iz te oblasti. Spomenimo, između ostalih, sledeća: Klisten Atenjanin, Les Belles Lettres, 1964; Privrede i društva u Staroj Grčkoj, Armand Collin, 1972; Mit i tragedija u Staroj […]