Pogrešno raspoređeni vojnicina policii izmešane lutkedobre vilei zle Ne umem da hodam po toj ivicivuče me svetlosta mrak je tako mekan Mrmljam rečiusmeravam mislijedino što imamje srcekoje svetliu mraku Aleksandra Leković
Tag: aleksandra leković
Litica
Da li sinekadmakar u snustaona ivicu ponora Da li si osetiodubinukoja te vučestrah i želju da korakneš I naduda će te nekasigurna i čvrsta rukazadržatii vratitinazad Svaki putpodjednako je strašnočak i kad nisi ti tajšto hodaliticom iznad usekakojim se završavanama poznati svet Aleksandra Leković
A ja se budim svakog jutra nova….
A ja se budimsvakog jutranova…. I Uprežem se u kaiševejutra Onda vučem svom snagomda dovučemdando kraja Pa skinem sa sebesve teretei lebdim visoko čak ispod plafonagde jenajtoplije II Ne znam kud hrlimali mape su mi ispisanena dlanovima Držim se tih putevaa glad me vučeda skrenemu zaraslo i divlje Da se […]
Epigoni
Neću da čitamtuđe pesmeni da gledam slike drugih Sve se to ureže u mozakobmota oko srcaposle je džabe Posle ne umešni rečni pogledkoji su samo iz tebeizrasli Retko jesamoniklo drvočovečja ribica Ostali su samoepigoninastavljačiponavljačii tobez smisla za humor. Aleksandra Leković
Pobuna
Kako me je napuštala bolrasla je pobuna tela Ne znam zašto sadkad je sramotno što živimi želima nisam poželjna ni lepa Samo prostaci se volei predaju strastii kad su ružni i neuglednimi iznadto radimo samo u mračnim hodnicima glavegde sve odjekujeod prostih rečii glasnih uzdaha Aleksandra Leković
Dome, topli dome
Podjednako bolineizvesnost odlaskaI sigurnost povratkau tvojeu poznatonepromenljivostrašno u sigurnostida stvari stoje baš takoi nikako drugačije Treba mi malo snamalo tople ušuškanostiu nešto belo i mekanokao oblakili pilulaiz koje se polakokrunemrve sigurnostii nadekoju već dugone osećam. Aleksandra Leković
Telo
Telo Došla sam da opravim teloprobijam rukamazelenumutnu vodupraznim um Iznova i iznova zamahujembodrim se mislimao zategnutoj kožii vitkim rukama a telo se moje smeje Tresu se opušteni mišićii naslage salapodrhtavaju od smehamenii tom glupom umukoji umišljada će nadigrati vreme Aleksandra Leković
Griža savesti
Uvek je uz menediše mi za vratdrži me za rukuvuče na povodcuili ja nju… Držim je dubokoi ona se držičvrstobodetera meda se setim Da kradem vremeda to nije mojeda sam dužnai da će moj konačni cehbiti minusna kontu dužnosti, sa kog sam skidalaponeki danza sebeza nas. Aleksandra Leković
Vrisak
Dan počinjeprodornim vriskom alarmaa posle toga redomvreli pisak grejača za vodutanak i brz vrisak autai signala na ulazu u službeni prostor Čitav niz vrisakada pokrije onaj praviu kome su se sakupilasva moranja i nemoćida se odupremo Taj vrisakkoji traži da izađeda kažeda ne želida bude šraf koji pridržavaili blato po […]
Čak i na rendgenskom snimku
Čak i na rendgenskom snimkuvidi se ta mitavost telai okoštalost duše Istinaoni kažu da su to kostiokoštaleali znam jašta je sveu menibolno,zgrudvano i očvrsnulo I sad se držiza moje kosti i srcei pravi se da je neka bolestsa drugim imenom Aleksandra Leković