Jasan Pogled
Iz kog to izvorakoje dubinekog mrakaizvire ta žica Nepogrešivi osećajšto se kao topao dodir dlanaširii prenosi Sa nje na menei opet na novu njui okolona moje po krvii u dubinu Do ko zna kojena početkušto nam ni znanje ni osećajne dopiru do nje A koja je nekad davnopoverovalada je baš […]
“Tako da znaš…da ne zaboraviš..”govorila je u telefonpuna nadeda taj nekoneće zaboravititu važnu, važnustvar A u meni je još dugoodzvanjao taj glasi pitala sam seda li ti znaši da li ćeš zaboravitida smo samo zajednoceli i da sesve ono unutrau meniuskomeša i cvilikad nisi tu Aleksandra Leković
On je sedeo na foteljia onaje stajala pored prozoragde je manje gušio dim U odrazuna staklujasno je moglada vidinjegove pokrete Kako ustajeprilazii prolaziširoko se smešećinekom u praznomodrazuostali su neki drugi ljudi Njihovi pokretinisu bilivredni pažnjei ponavljanjau mislimasvake noćikad zatvori očipokušavajućida rekonstruiše taj zločiniz nehata Aleksandra Leković
Gura me njuškom podmeće mi se pod ruku ostavlja po meni tragove Vuče me i grebe ko zanoktica Kako to samo ja nisam naučila da dišem dan da prespavam noć da probudim jutro bez tereta u stomaku što me vuče u sivu gustu maglu nezadovoljenih naizrečenih želja Aleksandra Leković
Videla sam jai čudnije stvari.. modru zoružutu kišuleptira u slivniku Videla sam … ljude koji su seizgubili poput tebepa se grčevito drže navika Decukoja su videlasvepa sad imajupodočnjake i bledilostaraca one koji pateone što se nadajuone koji se bore i one prepuštenetoku stvariravnodušnei praznešto čekaju kraj Njih sam videla najviše […]
Pogrešno raspoređeni vojnicina policii izmešane lutkedobre vilei zle Ne umem da hodam po toj ivicivuče me svetlosta mrak je tako mekan Mrmljam rečiusmeravam mislijedino što imamje srcekoje svetliu mraku Aleksandra Leković
Da li sinekadmakar u snustaona ivicu ponora Da li si osetiodubinukoja te vučestrah i želju da korakneš I naduda će te nekasigurna i čvrsta rukazadržatii vratitinazad Svaki putpodjednako je strašnočak i kad nisi ti tajšto hodaliticom iznad usekakojim se završavanama poznati svet Aleksandra Leković
A ja se budimsvakog jutranova…. I Uprežem se u kaiševejutra Onda vučem svom snagomda dovučemdando kraja Pa skinem sa sebesve teretei lebdim visoko čak ispod plafonagde jenajtoplije II Ne znam kud hrlimali mape su mi ispisanena dlanovima Držim se tih putevaa glad me vučeda skrenemu zaraslo i divlje Da se […]
Neću da čitamtuđe pesmeni da gledam slike drugih Sve se to ureže u mozakobmota oko srcaposle je džabe Posle ne umešni rečni pogledkoji su samo iz tebeizrasli Retko jesamoniklo drvočovečja ribica Ostali su samoepigoninastavljačiponavljačii tobez smisla za humor. Aleksandra Leković
Kako me je napuštala bolrasla je pobuna tela Ne znam zašto sadkad je sramotno što živimi želima nisam poželjna ni lepa Samo prostaci se volei predaju strastii kad su ružni i neuglednimi iznadto radimo samo u mračnim hodnicima glavegde sve odjekujeod prostih rečii glasnih uzdaha Aleksandra Leković