Jasan Pogled
Kako me je napuštala bolrasla je pobuna tela Ne znam zašto sadkad je sramotno što živimi želima nisam poželjna ni lepa Samo prostaci se volei predaju strastii kad su ružni i neuglednimi iznadto radimo samo u mračnim hodnicima glavegde sve odjekujeod prostih rečii glasnih uzdaha Aleksandra Leković
Podjednako bolineizvesnost odlaskaI sigurnost povratkau tvojeu poznatonepromenljivostrašno u sigurnostida stvari stoje baš takoi nikako drugačije Treba mi malo snamalo tople ušuškanostiu nešto belo i mekanokao oblakili pilulaiz koje se polakokrunemrve sigurnostii nadekoju već dugone osećam. Aleksandra Leković
Telo Došla sam da opravim teloprobijam rukamazelenumutnu vodupraznim um Iznova i iznova zamahujembodrim se mislimao zategnutoj kožii vitkim rukama a telo se moje smeje Tresu se opušteni mišićii naslage salapodrhtavaju od smehamenii tom glupom umukoji umišljada će nadigrati vreme Aleksandra Leković
Uvek je uz menediše mi za vratdrži me za rukuvuče na povodcuili ja nju… Držim je dubokoi ona se držičvrstobodetera meda se setim Da kradem vremeda to nije mojeda sam dužnai da će moj konačni cehbiti minusna kontu dužnosti, sa kog sam skidalaponeki danza sebeza nas. Aleksandra Leković
Dan počinjeprodornim vriskom alarmaa posle toga redomvreli pisak grejača za vodutanak i brz vrisak autai signala na ulazu u službeni prostor Čitav niz vrisakada pokrije onaj praviu kome su se sakupilasva moranja i nemoćida se odupremo Taj vrisakkoji traži da izađeda kažeda ne želida bude šraf koji pridržavaili blato po […]
Čak i na rendgenskom snimkuvidi se ta mitavost telai okoštalost duše Istinaoni kažu da su to kostiokoštaleali znam jašta je sveu menibolno,zgrudvano i očvrsnulo I sad se držiza moje kosti i srcei pravi se da je neka bolestsa drugim imenom Aleksandra Leković
Pitam se,ko tu koga laže Ja vas…ravnodušne i zleIli vi mene…sujetnu i lenju Svejednosvako ostaje da stojina svom kamenu A oko nas je vodaduboka i mirnaionakoniko od nas neće izdržatida stojidovoljno dugo Aleksandra Leković
Kao kad rukom prođeškroz divlju nanuili razmažeš kap smolepo prstima Kao kad telefon zazvonii neko dugo ćuti pre nego što pitada li si to ti Kao kad na ulicividiš divlji kestenkako viriiz napukle čaure Tako neki mirisi osećaj da je sve lepljivoi da će se nešto strašno desitilebdi u vazduhusvakog […]
Nikad nisam naučila da vozim bicikli sadakoračam dugim i teškim korakomumesto da jurimdok me vetar milujepo kosi i rukamai zalazi svud po meniTo mi ovo dete u meni nikad neće oprostiti I jošnikad nisam naučila da hodam na tankim, visokim štiklamauvek na mekim đonovimablizu zemlji, Umesto da podignute brade svilenim […]
Iz Grada odlazimo praćeni kišomda nam olakša odlazakili da spere tragove našeg prisustvako će ga znati Ne ostaje mnogo za namaprepuštanje svetlu i bojamapogled poslednjeg heruvima pod kupolom itežina umornih korakapred kraj dana Grad je ostao razapet po brdima oko uske trake morapoduprt zidinamaproboden minaretima Poneli smo sa sobomsamo miriseizmešane […]