Tag: aleksandra leković

Art

Kalup

Lice uspešno menjam tankim slojevima pudera i boje i telo sa uspehom zaklanjam krojenim platnima mekim marama ali hod hod me odaje povijena leđa grč u ramenu taj prokleti govor tela što izmiče kontroli dok vreme i život nanose slojeve prave kalup po kome se oblikuje  i krivi  ovo telo  […]

Art

Disciplina

Moram da naučim da ponovo razvrstam vreme po policama obaveze po fiokama da uredim ormaresitnih zadovoljstavastriktnih moranja Ne znam kako se desilokada su se razvuklikaiševi dužnostidugmad vaspitanja vise o koncušavovi samodisciplinejedva držesve na okupu Moram da naučim da ponovo uvedemsvakodnevicu  u tok da držim pravaci brzinuda ne gubim kontrolu jer ustvari samo želim da mirno sedimi gledamtu […]

Art

Čitam Siorana

Čitam Siorana kaže mora da pije i bludniči da bi pobegao od ludila dosade a ja mu zavidim  svakim delom svoje svesti što može što sme što ume da iskali da istutnji tu potrebu to gađenje nad sobom i svetom što se samo valjanjem u blatu na dnu možda može […]

Art

Solun

Majke mrmljaju neštona uvobebama Parovi šapućuisprepletanih ruku Starci se drže za ivicukao nad provalijom I svi gledajuu tu uskomešanu masucrnila Po kojoj putuje samo zrakšarenog svetla prosut odnekud Da li je mogućeda se samo ja pitamzašto se ta tamna materijapretvara da je more? Aleksandra Leković

Art

Biti sam

Biti sam… kao ono dvoje ljudi što stoje na ivici kao izgubljeni pasšto na stanici sačekuje putnike kao starac iz komšilukašto ne gasi tv Biti sam… u noćima nesaniceu danima mrmotau nedeljnim jutrima u snovima i u zbilji kao da je sve pripremaza onaj konačni trenutaksuočenjasa smislom Aleksandra Leković

Art

Maštala je

Maštala je šta bi se moglo desiti na kraju… možda će je uzidatiu kuluda zauvek dočekujevetari one koji se vraćaju možda se pretvori ukameni obeliskstub soliiskrzani oblakšto se gubi na horizontu možda je susretne na putu kao mračni, zgodni stranac iz romana… kako god da reši da dođenadala se samoda […]

Art

Ja sam prosečan turista

Ja sam prosečan turistapristajemda me vodeu grupipo prenatrpanim trgovimai muzejima Ja sam prosečan turistazadovoljnada samo u prolazudotaknem kamenkoji su pre par hiljada godina dovukli robovi Ja sam prosečan turista ne tražim da me primeu velike gradovei sveta mestadovoljno mi jeda kroz mutno stakloautobusavidimkakav život može biti Aleksandra Leković

Art

Vreme je vajar, hausmajstor i prevarant

Vreme mi oblikuje telo utiskuje linije širi kožu dodaje naslage… igra se glinom i bruši oštre delove Vreme posluje po mom telu podiže pritisak smanjuje otpornost skraćuje dah… polako odustaje od krupnih popravki i čeka ozbiljan kvar Vreme mi rovari po mozgu krade sećanja ubacuje prinudne radnje širi strah od […]

Art

Umem pomalo da ronim na udah

Umem pomalo da ronim na udah Spustim se ispod linije pređem granicu ka tišini Kad suzbijem strah koji me vuče na gore I dozvolim vodi da me pritisne svojom mekom težinom Na sekundu osetim da sam uspela da se sakrijem od neprijatelja koji me vreba još iz partizanskih filmova Aleksandra […]

Art

Posećujem društvene događaje

Posećujem društvene događaje Izložbe proslave sahrane Pažljivo izbegavam tumačenja autora izjave zahvalnosti govore iz griže savesti Plivam kroz mreže pogleda i misli koje me procenjuju Klizim niz hladne pozdrave i sleđene osmehe Tražim znakove očima i tople dlanove podrške Izmiče mi stvarni smisao ovih događaja Osim ako nisu priprema za […]