Bacam se raširenih rukuu sve što nudi zaborav padam i sanjamo svim propuštenim životima čekamda me neko uhvati da istisne iz menenaslage sala i tuge da me uhvati za vrati podigneu ravan sa svojim očima i pogledom kažeda želi samo mene Aleksandra Leković

I svi se divešto još živivitalani pri pametiu tim godinamaradiu tuđem vremenubez prijateljakoji su već prešli crtužena jedavno zaboravljenasam sa knjigama i pticom u kavezu i tom strašnom potrebomda je još tuda diše gledajede U stvari je to baš tužna priča Aleksandra Leković

Svuda okolooštre ivicepredmeta o koje se sečem ostavljajutanke crvene linije pa krasteispod kojih se krijebledi tatooza nas što ne volimodizajnirane iznutra svi ožiljciimaju jasne oblikeonih o koje smo se poseklii koje smo poseklioštrim ivicama sujete i dobrih namera Aleksandra Leković

Uporno koračam uskom stazomumerenostidok tu negdežuboreprljave i tople vodeporoka puštam samo misaoda skliznei osetislobodu izopštenihšto slave gubitke i umornim očima ponekad gledaju ka stazi na kojoj stojimou redu gledaju u našu izmišljenustvarnostnesvesni da ne postojidublje dnood licemerjau kome plutamo Aleksandar Leković

Šta nas veže? tanka žica prepletena od glasnog smehaprigušenog plačahladne ravnodušnosti Ili manje ? nit vuneispredeneod mekog runa žrtavakoje smo stavljalina oltare koji su tražilii čekalinaša odricanjaod željačija je krv tako slatka Ili manje? nit paučinešto sijasamo na kišiI hvata u lepljivu zamku sve što proleti u tommeđuprostoru Ili samo […]

Sada negde tonu brodoviprskaju vulkanii granateu vatromet sjaja i boja Sada negde polako se uspavljujučistači ulicai bebe sami u krevetu i svemiru sadanegde tinejdžerke i njihove majkeu susednim sobama maštaju o istimnezadovoljenimpotrebama sadanegdegledaju sebleda lica u ogledalukoje ćutina sva postavljena pitanja Aleksandra Leković

Nesvesnaravnodušnostikoja pretinjenojgranici od sna Bez strahagleda u vreme krupnim očima Kaže da ne boji smrtiI smeška se Kao da zna nešto što joj je prijatelj šapnuousputda je zabavi i oraspoloži Dok ne stignetamogde je čekaju Aleksandra Leković

Krv se spira hladnom vodomkao i kafaa so se sipana fleke od vinai na ranukad nemaš sirćea i to sam probala jednomna opekotinui prošlo je Što jače bolilepši je ožiljjakbleda, tanka crtasa tri kopče sa stranesvaka za po jedan ubodšto i dalje traje A sa bolomimam poseban dogovor držimo se […]

Najteže je sa onimašto su nam nekad bili bliskipa proziru kroz paravaneizdržljivosti i snagekoje smo postavili okolo A nema više bliskosti sa njima pa da se prepustimo slabostima i kukavičlukui pustimo tu poplavu samosažaljenja i beznađada se razbuja i odnesesvo umršeno granjei leševe sujetešto smo pokopali duboko Znamostao bi na […]