Jasan Pogled
Dan počinjeprodornim vriskom alarmaa posle toga redomvreli pisak grejača za vodutanak i brz vrisak autai signala na ulazu u službeni prostor Čitav niz vrisakada pokrije onaj praviu kome su se sakupilasva moranja i nemoćida se odupremo Taj vrisakkoji traži da izađeda kažeda ne želida bude šraf koji pridržavaili blato po […]
Čak i na rendgenskom snimkuvidi se ta mitavost telai okoštalost duše Istinaoni kažu da su to kostiokoštaleali znam jašta je sveu menibolno,zgrudvano i očvrsnulo I sad se držiza moje kosti i srcei pravi se da je neka bolestsa drugim imenom Aleksandra Leković
Pitam se,ko tu koga laže Ja vas…ravnodušne i zleIli vi mene…sujetnu i lenju Svejednosvako ostaje da stojina svom kamenu A oko nas je vodaduboka i mirnaionakoniko od nas neće izdržatida stojidovoljno dugo Aleksandra Leković
Kao kad rukom prođeškroz divlju nanuili razmažeš kap smolepo prstima Kao kad telefon zazvonii neko dugo ćuti pre nego što pitada li si to ti Kao kad na ulicividiš divlji kestenkako viriiz napukle čaure Tako neki mirisi osećaj da je sve lepljivoi da će se nešto strašno desitilebdi u vazduhusvakog […]
Nikad nisam naučila da vozim bicikli sadakoračam dugim i teškim korakomumesto da jurimdok me vetar milujepo kosi i rukamai zalazi svud po meniTo mi ovo dete u meni nikad neće oprostiti I jošnikad nisam naučila da hodam na tankim, visokim štiklamauvek na mekim đonovimablizu zemlji, Umesto da podignute brade svilenim […]
Iz Grada odlazimo praćeni kišomda nam olakša odlazakili da spere tragove našeg prisustvako će ga znati Ne ostaje mnogo za namaprepuštanje svetlu i bojamapogled poslednjeg heruvima pod kupolom itežina umornih korakapred kraj dana Grad je ostao razapet po brdima oko uske trake morapoduprt zidinamaproboden minaretima Poneli smo sa sobomsamo miriseizmešane […]
Hranim se tuđim pohvalamakao da ne znam da je sujetasmrt svakog stvaranja Ali za mene nema opasnosti moje pisanje nije od želje da udovoljimne uklapam reči koje se slažu i lepo zvuče Ono je od moranja i od potrebe da se nekako kaže i izbaci sve tošto u meni kuvai […]
Smešno je reći da sam pajacA nije ni istina Jer jesam nakaza Uredno očešljanaUmivenaNašminkana Samo se ispod toga mrve odroniŠire se pukotineI izbija iz mene sve to…Zavist, kukavičluk, sujeta, strah Srećom,fasada je izdržljiva. Aleksandra Leković
Moj umor je opipljivIma težinui oblik Mogu da ga ogrnemili obmotam oko vratamada je uglavnom unutragde je udobnije Moj umor ima imeustvari više njih Ponekad ga slikami okačim na zidali ga niko ne prepoznaje Aleksandra Leković
Sad me boli samo na dodirkad slučajno okrznemto mestoodavno načetopodrugljivim osmesimašto pržemladu kožukoja se tek stvara Previjala sam zavojimai gazama natopljenimtvojom ljubavljunekim rečima toplinei davanjem onog što imami mogu Mislila sam,da su samo ožiljci ostalia ne ranaispod blede kraste A ondakad se raskrvarimi posečemna oštricutuđeg mišljenja Shvatimda se samo zavaravam […]