Jasan Pogled
A crno, E belo, I rujno, O plavo, U zeleno: tajna rođenja vam tu je: A, crn kosmat pojas muha što blistavo Nad svirepim smradom kupe se i zuje, Zatoni sene: – E, koplja gordih santi, Belina čadora, cveće zanjihano; I, krv ispljunuta, smeh što gnevno plamti Na usnama […]
-Šta čekamo ovde na agori okupljeni? Treba danas barbari da stignu. -Zašto u senatu vlada takav nered? Što senatori većaju, a ne donose zakone? Zato što će barbari danas stići. Kakve još zakone da donesu senatori? Barbari će ih načiniti čim stignu. -Zašto nam je car tako poranio, i […]
Kad pogledam nebo, samotnička ljutnja što ne mogu taknut azur ravnodušni što nada mnom večno vlada tajna mutna što mi samo nemoć ostaje i ćutnja, izgnanička ljutnja u srcu me guši! Kad mislim na prošlost, i na istoriju, na tu kosturnicu gde su vêci pleva, oh! turobne tuge senke me […]
Dok silažah, nedavno, niz nehajne Reke, Lađari me, osetih, prestadoše vući; Njih, gole, o šarene pribiše direke, Za mete ih uzevši, Indijanci bučni. Nosac sukna engleskog i flamanskog žita, Bezbrižan, bez posade bejah, u slobodi! Reke me, kad prestade metež da mahnita, Pustiše da zaplovim kud me želja […]
Tvrdi k’o pruće lesa, a zlatasti dah oko njih Peruša – čiviluci rebara; bedra prignuta, vitke Butine k’o užad spletena; kolena glavčine; cevasti gnjati – Glava i noga, plećke i gnjati I sivo oko što sve to vodi, jedna su družina; zajedno potežu; Drže se sapeti. Svakoga uda mišić […]
Često sanjam čudni san što me osvaja o neznanki koja ljubit bi me htela, i koja me, večno drugačija i vrela, voli i svu dušu s mojom dušom spaja. Jer ona mi shvata srce puno vaja, shvatila je, avaj, mene čim me srela. Samo ona može, s moga bledog čela, […]
Čedni, hitri, lepi, da l’ će danas nama kretnjom pjanog krila razbiti odjednom taj basen napušten krut koji pod ledom zaspalih letova sjajna santa slama! Divni labud pamti da je on pun plama taj divni, al’ zalud žudi za pobedom jer kraj gde se živi ne opeva redom kad neplodne […]
1 Nad staležom ima i stalež nad staležima, Kao što kula iznad niskih kuća Para oblake… 2 Vi mislite da i ja nisam Gospodin Zato što je moja kuća pokretna Od kamilje kože… 3 Pa ipak i ja – čak u nedrima neba prebivam Dok ono moju dušu uzdiže Ko […]
Seti se, dušo, šta su videle nase oči pitomog ovog letnjeg dana: na savijutku staze, na kamenitoj ploči, lešina gnusna, ucrvljana, s nogama uvis, kao što to čini žena bludna, topla od otrovnoga vrenja, širila je bez stida, nehajna i požudna svoj trbuh prepun isparenja. Sunce je nemilice po truleži […]
Izmučen životom, i neverstvom nade, Kad mi u borbi dušu savladava, I danju i noću sklapam kapke hladne I nekako čudno katkad progledavam. Crn, mračniji biva život svakodnevni, Ko posle jesenje sjajne sijavice, I samo u nebu, kao zov iskreni, Bleskaju zvezde zlatne trepavice. I tako je prozirno plamenim beskrajem, […]