Jasan Pogled
1. Artaudov zapis iz jedne bilježnice 1946. godine, kad je već bio u Parizu, pokazuje njegovu radikalnu kritiku tjelesnosti shvaćene puko materijalistički ili, pak, idealistički. Ovo se čini nadasve važnim stoga što je već u svojim književnim počecima 1919. – 1920. godina u doba furioznih projekata povijesne avangarde (navastito dadaizma […]
Artaudovo kazalište okrutnosti ima svoju „sliku“ u „slici“ Van Goghova slikarstva. Ta je slika kraj mimetičke i reprezentacijske povijesti umjetnosti. Ona više ne može prikazivati nešto „realno“ i ne može „predstavljati“ nešto irealno i nadrealno. Slika koja proizlazi iz biti samoga svijeta kao kazališta postavlja samu sebe u živo tijelo-na-pozornici. […]
U prvoj pjesničkoj knjizi Antonina Artauda, Pupak limba, (L’Ombilic des limbes) iz 1925. godine stoje ove dramatski sročene riječi. ʺTu gdje drugi snuju djela idem samo za tim da pokazujem svoj duh. Živjeti znači izgarati od pitanja. Djelo ne poimam kao odcijepljeno od života. Ne volim odcijepljeno stvaranje. Ni duh ne poimam kao […]
Govorim! / Antonen Arto ; priredili Mirjana Miočinović i Branko Kukić Mnogi prethodni događaji tokom 1936. i 1937, pre nego što krene prema Irskoj i „prema svojoj sudbini”, uveliko su nagoveštavali Artoovo definitivno napuštanje „sveta u kavezu“, koji je tih poslednjih godina uz sve veći napor podnosio. Od početka januara […]
Pisma iz ludnice (u originalu Pisma iz Rodeza) je jedno od najpotresnijih svedočanstava jednog umetnika. Februara 1943, posle nekoliko azila za duševne bolesti, Arto je prebačen u Slobodnu zonu, u Rodez, odakle šalje pisma prijateljima iz predratnih godina u kojima govori o zlim silama sa kojima se bori, o demonima […]
Ono što nam je upropastilo kulturu, to je naše zapadnjačko shvatanje umetnosti i koristi koju iz nje možemo da izvučemo. Umetnost i kultura ne mogu se složiti, suprotno opšte rasprostranjenom mišljenju! Istinska kultura deluje svojom egzaltacijom i svojom snagom, a evropski ideal umetnosti nastoji da dovede duh u položaj koji […]
Tamo gde drugi pružaju dela, ja nameravam samo da pokažem svoj duh. Život je u spaljivanju pitanja. Ja ne držim da je delo odvojeno od života. Ne volim odvojeno stvaranje. Ni duh ne smatram odvojenim od sebe. Svako moje delo, svaki nacrt samog sebe, svaka lednička cvat moje unutarnje duše […]
Crni pesniče, dojka devicete opseda,žučljivi pesniče, život vrii grad gori,i nebo se rastače u kiši,tvoje pero grebe u srcu života. Šuma, šuma, oči vrvepo namnoženim pinjolima;olujne kose, pesniciuzjahuju konje, pse. Oči besne, jezici prevrćunebo navrlo u nozdrvekao mleko dojiljsko i modro;obešen sam o vaša usta,žene, tvrdih srca sirćetnih. Antonen Arto
Bilo je to kao da se neizlečivost ostvarila:Užas je bio na vrhuncuU isto vreme kad i očaji neprebol.A to se širiloNa čitav život moje duše u budućnosti. Bog tada beše postao nepronalaziv.Bila je jedna crna tačkaU koju se slila moja sudbina. I počivala tamoSleđenaSve dok se vremenaNisu upila u apsolut. […]
Arto Arto sa dvadeset sedam godina šalje nekoliko pesama jednom časopisu. Urednik časopisa ih učtivo odbija. Arto onda pokušava da objasni zašto mu je stalo do tih nesavršenih pesama: budući da pati od tolikog zapuštanja misli, on ne može da zanemari čak ni one nezadovoljavajuće forme, izvojevane na osnovu tog […]