Jasan Pogled
1. Među Pesoinim izmišljenim likovima, Alvaro de Kampuš – anglofi l i pomorski inženjer, diplomirao u Glazgovu, kasnije besposleni dendi u Lisabonu – bio je najbliži stvarnom postojanju. Dok su njegova sabraća živela izvan vremena, sinhronim životom koji se u celini i neposredno odvijao u Pesoinom umu, Kampuš je bio […]
U ovoj knjizi sabrao sam predavanja koja sam održao na École des Hautes Études en Sciences Sociales (Visoka škola društvenih nauka), u novembru 1994. u Parizu. Ona su zadržala formu koju su imala za tu priliku, onu usmenu; mislio sam da je bolje da ne menjam njihov spontani jezik i […]
Nije dovoljno otvoriti prozorPa videti polja i reku.Nije dovoljno ne biti slepPa videti drveće i cveće.Treba takođe biti lišen svake filozofije.S filozofijom nema drveća: postoje samo ideje.Postoji samo svako od nas, poput nekakve pećine.Postoji samo zatvoren prozor, a napolju ceo svet;I san o onome što bi se moglo videti kad […]
„Znajući kako me najmanje stvari vrlo lako mogu mučiti, namjerno izmičem dodiru malenih stvari. Kada netko, poput mene, pati zato što neki oblak prolazi ispred sunca, kako neće patiti u tami uvijek zamračena dana svojega života?“ (Knjiga nemira, KN, f. 461).49 To su reči Bernarda Suareša, poluheteronima Fernanda Pesoe, kancelarijskog […]
A opet, ako kažemo, kao što je negde već rečeno (iako bi to do daljeg moglo da važi samo za glavne heteronime), kako je svaki heteronim poglavlje jedne velike poeme, trenutak u životu, to nas može samo delimično zadovoljiti, zato što se Pesoina „poema“ odvija u sinhronoj dimenziji, u kojoj […]
Sam raspon pitanja koja je Pesoa otvorio (svest, ego, usamljenost) i uznemirujući način na koji ih je postavio (heteronimija) sigurno su dovoljni da ga učine jednim od vodećih predstavnika savremene poezije, zapanjujućom i ključnom fi gurom dvadesetog veka. Ali to nije sve. Naime, Pesoa nije stvorio četvoricu pesnika (da se […]
Mislim da se upad u Pesoinu biografiju ovde može zaustaviti. Najzad, ono što Pesoa deli s nama u svojoj poeziji nije toliko neki „niži“ nivo, to nisu toliko činjenice iz njegovog privatnog života (iako ima i toga); ono što nam on pre svega prenosi, proceđeno iz ostataka individue, jeste paradigma […]
Ali treba odmah reći, čak je i takvo postojanje bilo „tako“ novovekovno! Ako imamo u vidu da su se tih godina u prvom planu književne scene tiskali zlato i damast, dotrajala raskoš pisaca poput Uismansa i D’Anuncija, bombastične i nadljudske fi gure, shvatamo da su sve to bili ostaci iz […]
Sa Pesoom jedna od glavnih preokupacija književnosti našeg doba, ego, stupa na scenu i progovara o sebi, počevši od refl eksije o sebi. Po svom pedantnom pristupu, bliskom psihoanalitičkom izveštaju, heteronimija nije ništa drugo nego upadljivo prevođenje u književnost svih onih ljudi za koje neka inteligentna i lucidna osoba oseća […]
Ponovo se suočavamo s jednim nezaobilaznim pitanjem: kao i s neprijatnošću koju ono nosi sa sobom. Možda bi se ona mogla donekle neutralisati ako podelimo pretpostavku jednog od njegovih najpronicljivijih kritičara, Eduarda Lorensa, koji jednu noviju monografi ju o pesniku počinje epigrafski: „Autor ovog eseja ozbiljno i u potpunosti prihvata […]