Jasan Pogled
Lajoš Sabo, ili jedini sistem – I deo Lajoš Sabo je strasni čitač novina. Nema tako proste izjave za štampu koju ne bi mogao protumačiti s naročitim značajem. Izgradio je čak i teoriju o tome kako je čovekova informisanost pouzdana tek u slučaju ako sa stvarima održava neprekidan kontakt i […]
Ajnpren supa Kad bi čovek bio prirodno biće, njegova apsolutna hrana ne bi moglo biti ništa drugo do voće. Ali mi znamo da većom polovinom svoga porekla potičemo izvan prirode i svoja istinska ljudska jela sami moramo da spravljamo. Rafinirana suština jela održava korak s komplikovanošću našeg života i očito […]
Nemačkarstvo Početkom veka Valeri misli da u raznostrukosti moderne evropske civilizacije može da raspozna samo jednu jedinu monolitnost. Reč je o određenoj engleštini, ali on ne kaže šta pod tim podrazumeva. Možda da nam je kroj odeće engleski; možda da nam je mišljenje tako komercijalno; možda što smatramo korektnim ponašanjem […]
Humanizam U interesu primene državnog života na svim područjima čovečnosti koja se sve više razvija, naređujemo izgradnju autobusa – mrtvačnica i njihovu institucijalnu primenu; vlasti, odnosno proizvođača upućujemo da vozilo izgradi u što kraćem roku i da ga uključi u upotrebu. Autobusi se moraju proizvoditi u uobičajenim dimenzijama. U autobusu […]
„Teorija” i teorija Razlika između „teorije” i teorije jeste kao i između pitanja i problema, ili između dosetke i misli. Dosetku ima novinar, misao pesnik. Pitanje ima političar, ili bankar, problem ima onaj koji je dospeo u egzistencijalne teškoće. Razlika između „teorije” i teorije nije u tome što je “teorija” […]
Čontvarijev veliki kedar There’s a tree of many one, kaže Vordsvort: ovde je drvo, jedno od mnogih. Isto kao i ostalo drveće, ali je ovo drvo neponovljivo i jedino u sjaju svoje individualnosti. Ono što je ranije bilo najvažnije, apsolutni duh, koji je uvek i svuda bio i biće i […]
Direktni moral i loša savest – 7 Dve hiljade petstogodišnje mišljenje Evrope, drugačije rečeno njena filozofija, opet drugačije rečeno njena ideja kojom usmerava svoj život, i konačno njen ideal besmrtnosti u odnosu na baštinu je razvodnjen i zbrzan, čak je privremen i improvizovan, samovoljan i provizoran. Baštinom se naziva verodostojna […]
Direktni moral i loša savest 6 Teorija informacija polazi od toga da je čoveku sa stanovišta informacija neophodno brzo i kratko, obuhvatno i iscrpno, bogato i precizno obaveštenje u modernoj ekonomiji, u bankarskim i političkim, vojnim i medicinskim stvarima, u policiji, u zbivanjima vezanim za književnost i umetnost. Pretežni deo […]
Direktni moral i loša savest 4 U istoriji pobuna usledio je obrt u vremenu koje se ne može pobliže odrediti. Možda se to zbilo oko Dekarta, možda ranije, ili nešto kasnije, u svakom slučaju obrt je nesumnjivo postao prepoznatljiv po onom drskom tonu kojim su se ne mnogo potom koristili […]
Direktni moral i loša savest 3 Prvo delo krize je Kritika vremena Sjerena Kjerkegora, iz 1845. godine. Smisao studije je da danas ne živimo u svakidašnjoj krizi, koja traje od početka vremena, i koja je već normalno stanje čoveka. Ova kriza danas i ovde je izuzetna i jednokratna, apsolutna i […]