Jasan Pogled
Iz ulice sam gde se topola čudi,Gde se dalj plaši, dom boji pada svoga,Gde vazduh plav je ko zavežljaj hudiS rubljem iz bolnice otpuštenoga. A večer prazna, ko priča presečena,Napuštena od zvezda i bez kraja,Uz nedoumicu na hiljadu zenaSasvim beznadnih i bez izražaja. 1918 Boris Pasternak Prevod: Stevan Raičković
Ja ne bih mogla da živim sa tobom ne zbog neshvatanja, već zbog razumevanja. Patiti zbog tuđe pravednosti koja je istovremeno i vlastita, patiti zbog pravednosti – to ponižavanje ne bih podnela. Do dana današnjeg ja sam patila samo od nepravde, bila sam samo ja u pravu, ako su se […]
Duboko se zagnjuriti u sebe i posle mnogo dana ili godina-jedoim-iznenada-vratiti se kao vodoskok, pretvoriti dubinu u visinu, preboljenu, preobraženu. Ali, ništa ne pričati:tome sam pisala, ovoga sam ljubila.Raduj se, uskoro će svemu kraj.govori moja duša usnama.Zagrliti drvo ili čoveka-za mene je isto.Jeste isto. To je jedna strana. A sada […]