Jasan Pogled
Da pesma „Balada“, kao uostalom i dobar deo Miljkovićeve poezije uopš te, izrasta i formira se direktno iz knjiga, odnosno racionalno shvaćenih teoretskih odredbi, a ne pretežno iz gole inspiracije – na koju se, inače, u ime pobede nad pesnikom poziva – dokazuju i ovi stihovi: Kradljivci vizija, Orlovi iznutra […]
Svet nestaje polako. Zagledani svi su u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo! Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine. Putuj dok još ima sveta […]
Pesma je niz oslepljenih reči Ali je njihova ljubav sasvim očigledna. B. Miljković: „Kritika metafore“ Nema, takoreći, nijedne Miljkovićeve pesme u kojoj se direktno ili indirektno ne apostrofira poezija, pesnik ili pesma. U stvari, čitava njegova lirika je jedna prilično nametljiva demonstracija poet ske specifike, jedna relativno dosledna primena čvrsto […]
Ona nema nikogaosim sunca i mene. Ona se ukazuje lutaliciukazuje se lukavomukazuje se zaljubljenom Ništa nije izgubljeno u vatrisamo je sažeto Na krajevima vatrepredmeti koji ne svetleniti se nečim drugim odlikujutraju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jatoiz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepelaili bilo čega što je prošloi […]
Ali ne, to još uvek nije vreme.To je jedno mestokoje prepoznajem u prostoru. Mrtve su gore odakle ta reč dođe.Sfingo s pticom lažljivom umesto lica koje svladatajna iza slepe maske. Rođenje je jedina nada.Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe.Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, krutagde […]
(Antiakmeizam Branka Miljkovića) Dok jedini prkosiš Siromaštvu jasnoće B. Miljković, „Dok budeš pevao“ UVOD – BEG OD JASNOSTI Poezija Branka Miljkovića je, većim delom, sušta suprotnost akmeizmu, pesničkom pokretu koji se okrenuo predmetnostima i „jasnoći pesničkog izraza“ (Flaker, 1992, 9). Za razliku od akmeizma koji je negirao „prekomernu“ upotrebu metaforike […]
Zaustavimo se, u ovom tekstu, tek na jednoj misli o onom velikom MOŽDA, onom UZALUD i onom MOGAO BIH srpskog pesništva. Naravno da na ovom mestu ne želimo da otvaramo lingvističku hermeneutiku ove rečce/priloga/modalnog glagola, ovih malih reči koje obeležavaju tri velike etape u modernizaciji srpskog pesništva: Dis, Miljković i […]
Anđele gorki praznine i snage,Kad ukaza se sunce kakav nijeSvet, gde nevoljen jače ću voleti drage,Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrijeAko namere dobre srce voćuPodari, kakvom vatrom vođeni idu,Dok pčela stavlja žaoku u slatkoćuZa smisao leta na iskusnom zidu. O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje […]
Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim Tako ljubim, ne mogu da se setim. „Svest o zaboravu“ Kad su me mladi ljudi iz redakcije „Koraka“ pitali da li bih mogao da spremim „Sećanje na Branka Miljkovića“ […]
To je Branko Miljković. To je i ime nagrade za najbolju pesmu objavljenu u godini između dve svečanosti u spomen na velikog pesnika, koje se održavaju u njegovom rodnom kraju. Mali centar tog velikog predela ispod Stare planine je Gadžin Han, izdvojen od sveta, u maloj dolini, kao cvet dovoljno […]