Jasan Pogled
VII Sad, kad pišem ove redove, ruku mi koči strah koji je u meni usađen još od detinjstva, pa izgledam osetljiv i smešan; kad želim da sam ljubazan i da izražavam nežnost, nisam u stanju da budem iskren. I eto, baš zbog tog straha i nenaviknutosti nikako ne mogu da […]
IV Posle tri nedelje otkako sam stupio kod Orlova, sećam se, u nedelju ujutru neko zazvoni. Beše jedanaest časova i Orlov je još spavao. Odem i otvorim. Možete zamisliti moje iznenađenje: pred vratima, na podestu stepeništa, stajala je dama pod velom: — Je li Georgij Ivanič ustao? — upita ona. […]
Vreme u početku beše lepo, tiho. Drozdovi su pištali, i sasvim blizu u ritovima nešto je živo, žalostivo zavijalo, kao da neko duva u praznu bocu. Prolete jedna šljuka i pucanj za njom odjeknu u prolećnom vazduhu snažno i veselo. Ali kad se u šumi smrači, iznenada zaduva s istoka […]
Pre neki dan sahranjivali smo mladu ženu našeg starog poštara Slatkopercova. Kad pokopasmo lepoticu, mi, po običaju naših dedova i otaca pođosmo u poštu da… učinimo pomen — njenoj duši. Kad iznesoše na sto palačinke, starac-udovac se neutešno zaplaka i reče: — Palačinke su isto onako rumene kao i pokojnica. […]
Tekst preuzet iz časopisa DHS-Društvene i humanističke studije: časopis Filozofskog fakulteta u Tuzli Priroda je živa, kad se ne ustručavaš da njene pojave porediš sa ljudskim postupcima. (Anton Pavlovič Čehov: Pismo Aleksandru Pavloviču Čehovu, 10. maj 1886.) Četvrti zid i priroda Na gotovo svim fotografijama Anton Pavlovič Čehov izgleda kao […]
VI Čehov je znao šta je sve izrekao u „Dosadnoj priči“ i u „Ivanovu“. Neki kritičari su to takođe znali i predočili mu. Ne bih da kažem da je upravo u njemu delovao strah od javnog mnjenja ili užas pred učinjenim otkrićima, ili jedno i drugo zajedno, ali očigledno da […]
III „Sa onim što se dogodilo nemoguće je pomiriti se, a takođe nemoguće je ne pomiriti se, a sredine nema“. „Učiniti nešto“ u takvim okolnostima nemoguće je, dakle ostaje da se „padne na pod, viče i bije glavom o patos“. Ovako govori Čehov o jednom od svojih junaka, ali to […]
“Medicina mi je zakonita žena a književnost ljubavnica. Kad mi prva dosadi ja odem kod druge”, znao je reći veliki Anton Čehonte. U skladu s rečenim, u mnogim Čehovljevim pripovijetkama prisutan je motiv medicine, bilo u obliku crtica iz života seoskih ljekara, ili pak ljekar i sudski vještak zajedno putuju […]
Čehov se rodio na obali plitkog Azovskog mora u sreskom gradiću, u to vreme zabačenom. Atmosfera ovog učmalog kraja verovatno je prilično uticala na razvoj njegove urođene melanholije. Čehovljevi tuga i pesimizam koji su ležali u osnovi njegove ličnosti, bili su posledica još i toga što je u njemu, kako […]
Čehov. Uveče 22. marta 1897, u Moskvi je otišao na večeru sa Aleksejem Suvorinom, prijateljem i čovekom od poverenja. Taj Suvorin je bio veoma bogat izdavač novina i knjiga, reakcionar, čovek koji se sam probio u životu, čiji je otac bio redov u Borodinskoj bici. I on je, kao i […]