Jasan Pogled
Paviljon broj 6 (2) III Jednog jesenjeg jutra, podigavši okovratnik svog zimskog kaputa i gacajući po blatu, sokacima i dvorištima, išao je Ivan Dmitrič nekom građaninu da izvrši naplatu u vezi sa pljenidbenim nalogom. Bio je potišten kao i uvijek ujutro. U jednom sokaku je sreo dva vezana […]
I U bolničkom dvorištu nalazi se omanja kuća zarasla u čitavu šumu čičaka, koprive i divlje konoplje. Krov joj je zahrđao, dimnjak se napola srušio, stepenice na ulazu istrulile i zarasle u travu, a od maltera su ostali samo tragovi. Prednjom stranom kućica je bila okrenuta prema bolnici, a zadnjom […]
Na stanici Nikolajevske železnice srela se dva prijatelja: jedan debeo, drugi mršav. Debeli tek što beše ručao u staničnom restoranu, i njegove masne usne rumenele su se kao zrele višnje. Mirisao je na heres i flerdoranž. A mršavi tek što beše izašao iz vagona — sav pretrpan koferima, zavežljajima […]
Bilo je to pred samu noć. U čika-Tihonovoj krčmi sedela je trupa kočijaša i bogomoljaca. U krčmu ih je saterala jesenja provala oblaka i oštar i vlažan jesenji vetar, koji je kao bič šibao po licu. Prokisli i umorni putnici sedeli su na klupama pored zidova i dremali, osluškujući […]
Nevskim prospektom išao je mali, izborani starčić s ordenom o vratu. Sledio ga je skakućući sitan mlad čovek, s kokardom i modrocrvenim nosom. Starac je bio namršten i zamišljen, a mladić je zabrinuto žmirkao i izgledao je kao da će zaplakati. Obojica su išli Jevlampiju Stepanoviču. — Nisam kriv, ujkice! […]
Pred kuću spahije Grjabova stigoše divne kočije sa gumenim točkovima, somotskim sedištem i debelim kočijašem. Iz kočija iskoči predstavnik plemstva u srezu Fjodor Andrejič Atcov. U predsoblju ga dočeka sanjivi lakej. — Jesu li gospoda kod kuće? — upita predstavnik plemstva. — Ne, gospodine. Gospođa je s decom otišla u […]
U svome životu sam video mnogo kuća, velikih i malih, kamenih i drvenih, starih i novih, ali jedna mi se kuća naročito urezala u sećanje. A to, međutim, i nije kuća nego kućica. Ona je mala, prizemna, sa tri prozora, i strašno liči na malu grbavu staricu u noćnoj kapici. […]
Ivan Ivanič Lapkin, mladić prijatne spoljašnosti, i Ana Semjonovna Zambljicka, mlada devojka prćasta nosića, strčaše niz strmu obalu i sedoše na malu klupu. Klupica se nalazila kraj same vode, među gustim žbunjem mladog vrbaka. Divno mestance! Kad sedne čovek tu, onda je skriven od sveta — vide ga samo ribe […]
Jedne divne večeri isto tako divni ekonom, Ivan Dimitrič Červjakov, sedeo je u drugom redu fotelja i gledao pomoću dogleda „Korneviljska zvona”. Gledao je i osećao se na vrhuncu sreće. Kad odjednom… U pripovetkama se često sreće ovo „kad odjednom”. Pisci imaju pravo: život je tako pun iznenađenja! Odjednom mu […]
Kad su popili punč, roditelji se šapatom dogovoriše i ostavite nas. — Navali! — šapnu mi tata odlazeći. — Uporno! — Ama kako ja njoj mogu reći da je volim -prošaputah — ako je ne volim? — To nije tvoj posao. . . Ti, budalo, ništa ne razumeš… Otac […]