Jasan Pogled
Pre neki dan pozvao sam u svoj kabinet guvernantu moje dece, Juliju Vasiljevnu. Trebalo je da joj platim. — Sedite, Julija Vasiljevna! — rekoh joj. — Dajte da se obračunamo. Vama je novac, sigurno, potreban, a vi ste tako fini pa nećete sami da tražite …Dogovorili smo se po trideset […]
Roman Maksim Kuzmič Saljutov je visok, u ramenima razvijen i kršan. Njegova telesna građa se smelo može nazvati atletskom. Izvanredno je snažan. On savija novčiće, čupa s korenjem mlado drveće, zubima podiže tegove i kune se da na zemlji nema čoveka koji bi se usudio da se porve s njim. […]
Jutro je. Još nema ni sedam sati, a berbernica Makara Kuzmiča je već otvorena. Vlasnik, mladić od jedno dvadeset tri godine, neumiven, umazan, ali kicoški obučen, zauzet je spremanjem. U stvari, nema šta da se sprema, ali on se ipak oznojio radeći. Čas nešto krpom obriše, čas noktom nešto skida, […]
Gomila nižih činovnika vukla se Nevskim prospektom vraćajući se s posla. Vodio ih je kući na svoj imendan slavljenik Stručkov. — Ala ćemo se sad najesti, braćo — glasno je sanjario slavljenik. — Bogovski ćemo se najesti! Žena je pitu spremila. Sam sam juče išao da kupim brašno. I konjaka […]
Ručali su. Na onoj strani gde im je želudac, osećali su malo blaženstvo, počeli su da zevaju, a oči im se stadoše skupljati od prijatnog dremeža. Muž je zapalio cigaru, protegao se i izvalio na divan. Žena mu je sela kraj uzglavlja i počela da prede … Oboje su […]
Velika dvorana bila je osvetljena i vrvela od sveta. U njoj je gospodario hipnotizer. Uprkos svojoj fizičkoj bedi i ružnoći, sijao je i blistao kao vatromet. Smejali su se, aplaudirali i pokoravali mu se … Ljudi su bledeli pred njim. A on je, bukvalno, stvarao čuda. Jednog je uspavao, drugog […]
Bio je vedar i hladan dan. Osećao sam lakoću i milinu u duši, kao kočijaš kome su greškom, umesto bakarnog novčića, dali zlatnik. I plakao bih, i smejao se, i molio bih se: mene, običnog slugu, pre-tvorili su u blagajnika. Nisam se radovao što mi je omogućeno da kradem. […]
Ne verujte tim judama, kameleonima! Danas je lakše izgubiti veru nego staru rukavicu — i ja sam je izgubio! Bilo je veče. Vozio sam se konjskim tramvajem. Meni, kao ličnosti na visokom položaju, ne priliči da se vozim konjskim tramvajem, ali ovoga puta sam bio u velikoj bundi i mogao […]
Bila je ponoć. Uzbuđen i razbarušene kose, Mića Kuldarov ulete u stan svojih roditelja i poče juriti kroz sve sobe. Roditelji se već spremahu da legnu. Sestra je ležala u krevetu i dovršavala čitanje poslednje stranice nekog romana. Braća, gimnazisti, su spavali. — Otkud ti sad? — začudiše se roditelji. […]
Veče. Ulicom ide šarolika gomila, u njoj pijani kožusi i gunjevi. Smeh, žagor i skakutanje. Ispred gomile poskakuje maleni vojnik u starom šinjelu i naherenoj kapi. U susret gomili ide „unter”. — Zašto me ne pozdravljaš? — okomljuje se „unter” na malenog vojnika. — Dela? Zašto? Čekaj! Ko si ti? […]