Povlačim se unutra i zatvaram prozor. Donose mi svećnjak i žele laku noć. I moj zadovoljni glas uzvraća “laku noć”. Daj bože da mi život uvek bude to: Dan sunčan ili od kiše blag, Ili olujan kao da je smak Sveta, Prijatno veče i grupice šetača Posmatrane radoznalo sa prozora, […]

XLVIII S najvišeg prozora moje kuće Maramicom belom mašem za zbogom Mojim stihovima koji kreću u čovečanstvo. I nisam ni veseo ni tužan. Sudbina stihova je takva. Napisao sam ih i moram da ih pokažem svima Jer ne mogu da postupim suprotno, Kao što ni cvet ne može da sakrije […]

XLVII Jednoga dana, neizmerno jasnog, Dana kad sam poželeo da sam se toliko naradio Da mi se prohtelo da više ne radim ništa, Nazreo sam, kao neku stazu ispod lišća, Ono što je možda velika tajna, Onu veliku zagonetku o kojoj lažni pesnici zbore. Uvideo sam da nema Prirode, Da […]

XLVI Na ovaj ili na onaj način, Zavisno od toga da l ide il ne ide, Da li sam u stanju da kažem ono što mislim, Ili se izražavam loše i zbrda-zdola, Pišem svoje stihove nehotice, Kao da pisanje zahteva pokrete, Kao da je pisanje nešto što mi se prosto […]

XLV Drvored tamo u daljini, tamo prema padini brega. Ali šta je jedan drvored? Postoje samo drveta. Drvored i množina ,,drveće“ nisu stvari, već imena. Žalosne ljudske duše, što sve dovode u red, Što povlače linije od stvari do stvari, Što stavljaju pločice s nazivima na stabla savršeno stvarna I […]

XLIV Probudim se noću iznenada, A moj časovnik sav prostor noći ispunjava. Ne osećam Prirodu napolju. Moja je soba nešto mračno sa zidovima nejasno belim. Napolju je neki mir kao da ništa ne postoji. Samo moj sat nastavlja da se bučno oglašava. I ta stvarčica sa zupčanicima što stoji na […]

XLIII Radije let ptice, koja prođe i ne ostavlja trag, Nego prolazak zveri, što ostaje na tlu zapisan. Ptica proleti i ode u zaborav, i tako mora da bude. A životinja, tamo gde više nije, te zato ničemu ne služi, Pokazuje da je nekad tu bila, a to ničemu ne […]

XLII Drumom su prošla poštanska kola, i iščezla u daljini, A drum nije postao time ni lepši ni ružniji. Isto važi za sve što čovek na svetu čini. Ne oduzimamo ništa nit išta dodajemo; prolazimo i zaborave na nas; A sunce se svakoga dana uvek javi u pravi čas.   […]

XLI U smiraj letnjih dana, pokatkad, Čak kad ni daška vetra nema, učini se Da prođe, namah, neki laki povetarac… Ali drveće ostaje nepomično Svim lišćem svoga lišća, A naša čula ostaju obmanuta, Obmanuta nečim što im je prijalo… Ah, čula, ti bolesnici koji vide i čuju! Da smo onakvi […]

XL Leti jedan leptir ispred mene I prvi put u Vasioni ja zapažam Da leptirovi nemaju boju nit pokrete, Isto kao što ni cvetovi nemaju boju ni mirise. To boja ima boju u krilima leptira, U kretanju leptira to se pokret kreće, A miris miriše u mirisu cveća. Leptir je […]