XXXIX Tajna stvari, u čemu se krije? Gde li je kad nam se ne ukazuje Barem da nam pokaže da je tajna? Šta zna reka i šta zna drvo I ja, koji nisam ništa više od njih, šta o tome znam? Kad god posmatram stvari i razmišljam o onom što […]

XXXVIII Blagosloveno bilo isto sunce drugih zemalja Koje me sa svim ljudima bratimi, Jer ga svi ljudi, u jednom trenutku tokom dana, gledaju kao i ja I u tom istom nepomućenom trenutku Potpuno čistom i ganutljivom Vraćaju se sa suzama I uzdahom jedva čujnim Čoveku istinskom i prvobitnom Koji je […]

  XXXVII Kao neka ogromna mrlja prljave vatre Sunce što zapadu klone zadržava se na oblacima koji ostaju. Neki nejasni zvuk dopire kroz savršeno tiho veče. Mora da to voz prolazi u daljini. Obuzima me u tom času neka neodređena žalost i neka spokojna želja Što se namah javi pa […]

XXXVI A ima pesnika koji su umetnici I obrađuju svoje stihove Kao drvodelja daske!… Kako je žalosno kad čovek ne ume da cveta! Kad mora da slaže stih na stih, kao neko ko podiže zid I gleda da l’ dobro stoji, i ruši ga ako ne valja!… A jedina je […]

XXXIV Smatram da je toliko prirodno ne misliti Da se ponekad zasmejem, iz čista mira, Ni sam ne znam zbog čega, al svakako zbog nečeg Što se tiče postojanja ljudi koji misle… Šta bi mislio zid o mojoj senci? Pitam se to ponekad sve dok ne primetim Da čak i […]

XXXII Sinoć je jedan čovek iz grada Na vratima krčme održao govor. I meni se, takođe, obraćao. Govorio je o pravdi i o borbi za pravdu I o radnicima koji pate, I o neprestanom radu, i o onima što trpe glad, I o bogatašima, koji svemu tome okreću leđa. I, […]

XXXI   Ako ponekad kažem da se osmehuje cveće I ako budem kazao da pevaju reke, To nije zato što smatram da ima osmeha u cveću Ili pesama u proticanju reka… To je zato što time olakšavam ljudima izveštačenim Da osete istinski stvarno postojanje sveća i reka. Pošto pišem da […]

XXX Ako baš hoćete da imam neki misticizam, u redu, imam ga. Ja sam mističar, ali samo telom. Duša mi je prosta i ne razmišlja. Moj misticizam to je želja da se ništa ne sazna. Da se živi i o životu ne razmišlja. Šta je Priroda, ne znam: ja je […]

XXIX Nisam uvek isti u onom što kažem i pišem. Menjam se, al ne menjam se mnogo. Boja cveća nije ista kad sija sunce Il kad neki oblak prođe Ili kad se spusti noć I cveće poprimi boju senke. Ali ko bistro gleda taj vidi da je to isto cveće […]

XXVII Pročitao sam danas dve stranice Iz knjige jednog mističnog pesnika, I smejao sam se kao neko ko se sit isplakao. Mistični pesnici su bolesni mislioci, A mislioci su ljudi sumanuti. Jer mistični pesnici kažu da cveće oseća I kažu da kamenje ima dušu I da reke padaju u zanos […]