Jasan Pogled
XXVII Jedino je Priroda božanska, a ona nije božanska… Ako govorim o njoj kao o nekom stvorenju To je zato što pri tom moram da se služim jezikom ljudi, Koji pripisuju stvarima ličnost, I nameće stvarima ime. Ali stvari nemaju ni ličnosti ni imena; Postoje, i nebo je prostrano i […]
XXV Mehurići od sapunice koje ovo dete Duva kroz cevčicu, radi zabave, Predstavljaju, u svojoj prozirnosti, čitavu jednu filozofiju. Svetli, beskorisni i prolazni poput Prirode, Prijatelji očiju, kao i sve stvari, Oni su to što jesu S tačnošću okruglom i vazdušastom, I niko, čak ni dete koje ih pušta Ne […]
XXIV Ono što vidimo od stvari to su stvari. Zašto bismo vidjeli jednu stvar namesto druge? Zašto bi naše gledanje i slušanje bilo obmanjivanje Ako je gledanje i slušanje prosto gledanje i slušanje? Najvažnije je umeti videti, Umeti videti bez razmišljanja, Umeti videti dok se gleda, A dok se gleda […]
XXIII Moj pogled kao nebo plav Miran je kao voda na suncu. Takav je, miran i plav, Jer se ne pita i ne čudi… Kad bih se ja pitao i čudio, Ne bi nicalo novo veče na livadama Niti bi se išta na suncu izmenilo što bih ga prolepšalo.. (Pa […]
Kao neko ko u letnji dan otvori kućna vrata I celo mu lice zapahne vrelina s polja, Ponekad, iznenada, udari Priroda tako U lice mojih čula, I ja ostajem zbunjen, smeten, u nastojanju da shvatim A ne znam tačno ni šta ni kako… Ali ko mi je naredio da treba […]
Kad bih mogao da zagrizem celu zemlju I osetim njenu slast. Bio bih srećniji na tren. Ali ja uopšte ne želim da uvek budem srećan. Čovek, s vremena na vreme, mora da bude nesrećan Kako bi mogao da ostane prirodan. Nije baš sve sunčan dan. I za kišom se vapi, […]
XX Težo je lepši od reke koja protiče kroz moje selo, Ali Težo nije lepši od reke koja protiče kroz moje selo, Jer Težo nije reka koja protiče kroz moje selo. Na Težu su velike lađe. I njime još uvek plovi, za one koji u svemu vide nešto što ne […]
XIX Mesečina, kad travu obasjava Ne znam na šta me podseća… Podseća me na glas stare služavke Koja mi je pričala vilinske bajke. I kako je u ruhu prosjakinje, Božja Majka Izlazila noću na drumove Da bi zlostavljanu decu spasla.. Ako više ne mogu u to da verujem, Zašto li […]
XVIII Šta bih dao da sam prašina na drumu I da me gaze noge siromaha. Šta bih dao da sam reke koje teku Pa da pralje dođu na moje obale.. Šta bih dao da sam topole uz reku Samo nebo gore, a dole voda… Šta bih dao da sam mlinarev […]
XVII Kakva mešavina Prirode u mom tanjiru! Moje sestre biljke Družbenice izvora, svetiteljke Kojima se ne moli niko.. A njih seku i one stižu na našu trpezu I u gostionicama bučni gosti Što dolaze svečano uparađeni Traže „salatu“, nehajno… I ne misleći da time od Majke- Zemlje Ištu njenu svežinu […]