Jasan Pogled
VI Ko o Bogu misli, odriče mu poslušnost, Jer je Bog hteo da ga ne spoznamo, I zato nam se nije ukazao… Budimo jednostavni i mirni, Kao potoci i drveće, I Bog će nas voleti i učiniti Da budemo lepi kao drveće i potoci, I daće nam zelenilo svog proleća, […]
V Ima prilično metafizike u nerazmišljanju ni o čemu. Šta mislim ja o svetu? Otkud znam šta mislim o svetu? Kad bih se razboleo, mislio bih o njemu. Kakvu predstavu imam o stvarima? Kakav je moj sud o uzrocima i posledicama? Šta sam dokučio o Bogu i duši O stvaranju […]
IV Večeras se sručila oluja Niz padine neba Kao kakva silna lavina… Kao da neko s visokog prozora Stolnjak istresa, A mrvice u padu stvaraju izvesnu buku, Jer padaju sve u isti mah, Kiša je s neba padala I puteve zamračila… Kada su munje vazduh zaparale I zatresle prostor Kao […]
III U predvečerje, naslonjen na prozor, I znajući, po slutnji samo, da ispred mene polja postoje, Čitam dok me oči ne zabole Knjigu Sezarija Verdea. Kako ga samo žalim! On je bio seljak Koji je zarobljen u slobodi hodao gradom. Ali način na koji je gledao u zgrade, I način […]
II Navikao sam da hodam drumovima. Gledajući pri tom i levo i desno, I da se katkad osvrnem unazad… A ono što vidim svakog časa To još nikad ranije video nisam, I savršeno sam toga svestan… Umem da se prepustim onom suštom ushićenju Koje bi doživelo dete ako bi, pri […]
I Ja nikada nisam čuvao stada, Ali, kao da jesam, Moja je duša poput čobanina, Poznaje vetar i sunce zna I ide pod ruku s godišnjim dobima Korača napred i gleda. Svekoliki mit Prirode bez ljudskog prisustva Dolazi da sedne kraj mene. Ali ja sam tužan kao zalazak sunca U […]
Kada bih mogao da zagrlim celu zemlju i osetim njenu slast. Bio bih srećniji na tren. Ali ja uopšte ne želim da uvek budem srećan. Čovek s vremena na vreme mora da bude nesrećan kako bi mogao da ostane prirodan. Nije baš sve sunčan dan, i za kišom se vapi […]