I ka­da, go­to­vo na kra­ju lje­ta, lje­to ne­ka­ko do­đe, ni ta­da, či­ni mi se, ne mo­že­mo se od­mo­ri­ti kao osta­li lju­di. Druk­či­ja je, ka­ko je već re­če­no i utvr­đe­no, na­ša do­ko­li­ca… Kud god da se kre­ne i sa kim god da se upu­ti­mo i kad god da se za­pu­ti­mo, bri­ge […]