Jasan Pogled
VIII Sasvim je jasno da se Spinozin filozofski sistem ne bi mogao nazvati materijalizmom. Ali je u isto tolikoj meri jasno da se o njemu ni u kom siučaju ne bi moglo govoriti ni kao o spiritualizmu. Filozofski sistem koji je stvorio Spinoza može se zaista okvalifikovati jedino kao panteizam. […]
VI Ideje koje je Spinoza prihvatio iz jevrejske filozofije, a čije se pravo poreklo nalazi u antičkom, srednjovekovnom i renesansnom platonizmu ili neoplatonizmu, doživele su u njegovom filozofskom sistemu potpun preobražaj. On je u pravom smislu reformisao panteizam, oslobađajući ga u velikoj meri od naturalističkih i mističkih elemenata koji su […]
V Iz jevrejske srednjovekovne i renesansne filozofije Spinoza je, kao što se vidi, prihvatio izvesne ideje koje je upotpunio i dalje razradio stvarajući svoju vlastitu doktrinu. Sve te ideje, od kojih pre svega treba pomenuti jedinstvo supstancije, identičnost mišljenja i bića, determinizam i ljubav prema bogu, imaju izrazito panteistički karakter. […]
III Izgleda da se dubina i originalnost jedne filozofije najpotpunije mogu sagledati u svetlosti njenih izvora. I zbog toga je sasvim razumljivo što su pojedini istraživači veoma strpljivo i pedantno proučili gotovo sve idejne uticaje pod kojima je nastala Spinozina filozofska misao. Istina, u tim istraživanjima često se mogu naći […]
II Međutim, kada je reč o objavljivanju, pripremanju i pisanju Etike, važno je isto tako istaći da postoji i prva skica ovoga dela. Ona je pronađena tek u prošlom veku, i među Spinozinim spisima poznata kao Kratka rasprava o Bogu, čoveku i njegovoj sreći (Korte Verhandeling van God, de Mensch […]
Spinoza je za života objavio samo Principe Dekartove filozofije (Renati des Cartes Principiorum philosophiae, 1663) i Teološko-političku raspravu (Tractatus theologico politicus, 1670) koja je čak štampana bez imena pisca. Tek posle smrti ovoga filozofa, zahvaljujući jednoj nepoznatoj ličnosti, a pre svega čuvenom amsterdamskom knjižaru Janu Rivercu (Jan Rieuwertsz), pojavila su […]