Jasan Pogled
Duše se obično zakače o grančicama, s proljeća.Gledaju čovjekolike i obično su tužne.Ili im se bacaju pod noge u teškom očajanju.Ili ih zakanu varnicama suza.Ovi što ih gaze čuju sitno krckanje.Pretvaraju se da ništa ne znadu i nastavljaju dalje.Još niko nije zastao.Još niko nije pogledao.Svako je pomislio:Tuđa, nije moja. –Ne […]
Prokleta je duša Okovana gnojem Što ne diše Dahom mirisnog ljiljana već truleži mrtvila. Što više nema u sebi Narandžaste boje. Što nema izvora Bistre zelene vode. Ni pogleda u daleke Ljubičaste planine. Prokleta je duša Kada se spaja sa čovekom. Hodi poljima sama. Ne traži ništa do istine […]
Bogati smo znanjem, ali ne i mudrošću. Najmanje sa smislom, uvek je vrednije od najvećeg bez smisla. Kao što je telu potrebna hrana, i to ne bilo koja već samo ona koja mu prija, tako je i duši potreban smisao njenog bića, i to ne bilo koji već onaj slika […]
Ozvjerena glad odljuđenog svijeta proganja je kao da je kužna. Onako miomirnu nježnu i lakokrilu kao leptir. Bacili se kamenom na dušu i na bonike i slabovidce koji je traže. Sve je više hajkača, sve manje čežnjivih sluđenih čuvara. A data im na čuvanje, ne kao razbibriga i laža, već […]