Jasan Pogled
Ima problema koji jednom proučeni izoluju čoveka, pa čak i ukidaju. Uđe li se u njih, to znači da više nema šta da se izgubi niti dobije. Iz takve perspektive, duhovna pustolovina ili nekakav zanos ka višestrukim životnim oblicima, apsurdni i neograničeni elan za neprihvatljive sadržaje i nezadovoljenja, ograničavanje empirijskih […]
Ima toliko puteva kojima se može doći do senzacije nematerijalnosti, pa je utvrđivanje hijerarhije izuzetno teško, a možda i nemoguće. Jer svako ostvaruje senzaciju io svom temperamentu ili ovladavanjem, u određenom trenutku nad specifičnim elementima. Mislim, ipak, da je vatrsno pročišćenje najplodniji pokušaj da se postigne takva senzacija. Osećati u […]
Od višestrukih oblika grotesknog najčudnijim i najkomplikovanijim čini mi se onaj koji ima korene u očajanju. Ostali imaju za cilj paroksizam periferijske prirode. No, važno je, groteskno nije pojmljivo bez paroksizma. A koji je paroksizam dublji i organskiji od paroksizma očajanja? Groteskno javlja se samo u paroksizmu negativnih stanja, kada […]
Predosećanje kraja i agonije Da li vam je poznat stravičan osećaj rastapanja, kada se raspeš da bi tekao poput reke, kada u organskom uništenju osećaš poricano sopstveno prisustvo? Sve što ima konzistentnost i supstancu nestaje iz tebe u iscrpljujućoj fluidnosti posle koje ti ostaje samo glava. Tu govorim o preciznom […]
Nemam argumente za život. Može li onaj koji je dospeo do granice još posezati za argumentima, uzrocima i posledicama, moralnim obzirima itd? Očigledno, ne. Njemu za život ostaju samo bezrazložni motivi. Na vrhuncu beznađa, strast apsurda je jedina koja još baca demonsku svetlost na haos. Kada ideali, moralni, estetski, religiozni, socijalni […]
Zašto ne možemo biti sami sa sobom? Zašto tragamo za izrazom i formom, pokušavajući da se oslobodimo sadržaja i sistematizujemo jedan haotičan i buntovni proces? Nije li plodnija napuštenost u našoj unutrašnjoj fluidnosti, bez primisli o objektivizaciji, koja srče samo intimnom bijnošću sva vrenja i unutrašnje uznemirenosti. U tom slučaju, […]
Ima iskustava koja ne možeš više preživeti. Posle njih, osećaš da, ma šta radio, više nema nikakvog značenja. Pošto si dotakao granice života, pošto si živeo s očajem, sve što nude te opasne margine, svakodnevni gest i obična težnja gube svaki čar i zavodljivost. Ako ipak živiš, to je zahvaljujući […]
Kako je sve daleko! Ne znam zašto treba nešto činiti na ovom svetu, zašto treba imati prijatelje i težnje, nade i snove. Hiljadu bih puta više voleo da se povučeš u neki udaljeni kutak sveta, gde ništa od onog što čini buku i komplikacije ovog sveta nema nijedan odjek! Odustavši […]
Prava samoća je jedino ona u kojoj se osećaš apsolutno izolovanim između neba i zemlje. Ništa ne treba da skreće pažnju od ovih pojava apsolutne izolacije, već intuicija stravične lucidnosti treba da otkriva vascelu dramu čovekove konačnosti pred beskonačnošću i prazninom ovog sveta. Usamljeničke šetnje-izuzetno plodne ali i istovremeno opasne […]
Previše sam ocrnjivao vreme, ono se zato sveti: stavlja me u položaj prosjaka, primorava me da za njim žalim. Kako sam mogao da ga izjednačim sa paklom? Pakao je sadšnjost koja se ne pokreće, napetost u jednoličnosti, preokrenuta večnost koja ne vodi ni u šta, čak ni u smrt, dok […]