Jasan Pogled
Silvija mi je juče kupila papuče a ja sam rekao hvala Silvija mi je juče kupila papuče a ja sam rekao hvala. Ona je donijela stare papuče, spakovala ih je kada smo krenuli, ja ih nijesam ni imao dok mi ih ona nije kupila. U stvari, jednom sam imao papuče […]
Fernando Savater: Utopija je, da tako kažem, problem imanentne vlasti koja nije iznad društva. Šta je vlast, Siorane? Sioran: Smatram da je vlast loša, vrlo loša. Predajem se i fatalista sam pred činjenicom da ona postoji, ali ja mislim da je to zlo. Slušajte, poznavao sam ljude koji su uspjeli […]
Ono što je lijepo u samoubistvu, to je odluka. U suštini, laskavo je moći se ubiti. Samoubistvo, samo po sebi, izvanredan je čin. Kao što Rilke govori o smrti koju nosimo u sebi, tako isto i samoubistvo nosimo u sebi. Pomisao na samoubistvo je pomisao koja pomaže da se živi. […]
Barke pod belim jedrima vijahu se po moru, a ja sam gledao iz prikrajka i ćutao. Predveče je prošla neka derna motorna šalupa i žene u širokim suknenim suknjama i pijani momci sa čabrovima u grdnim šakama i prazne bačve počeše padati i skakati u nju. »Kuda to«, pitao sam […]
Dan se smirivao i prve leptirice odnekud izroniše. U krošnjama je zujilo, kapali su prezreli plodovi. Zadrijemao je pod kućom na raskovanoj čamovoj klupi. Sanjao je sprovod, žuta obličja, tužilice. Vidio je sebe u sanduku, postidio se zbog naherene kape. Probudi ga žeđ. Kad zaiska vode, narikače kraj lijesa popadaše […]
Svako mora jednom letovati u Rovinju. I svako se jednom mora spustiti Jadranskom magistralom, simbolom letovanja svih Jugoslovena. Rovinj je bio početna tačka tog puta, dugog 1.000 kilometara, preko Pule i Opatije, a kilometraža se počela „računati“ od Rijeke i Vrata Jadrana. Posle se put E-65 počinje penjati i penjaće […]
Da li ptica bira gdje će, da oprostiš, da izvrši nuždu? U letu. I šta. Padne na zemlju, prozor, nečiju glavu. I kažemo da je sreća. Silvija kaže da jeste sreća. Mogla bi sreća biti onda i kada te udari automobil. Ista je vjerovatnoća i isto je neprijatno. Jer […]
Svaka slijepa ulica može se pohvaliti, ipak, nekakvim svojim nastavkom, što sljepilo, da se uslovno našalimo, stavlja pod blijede znake interpunkcije. Iza takve zapreke, zida, njenog graničnika je ipak nečije dvorište, bazen, bašta, iza nje još jedna bašta, pa zgrada, trotoar i neka ulica kojom se opet može, unaokolo, stići […]
Neuspjela predstava (vodvilj) Na pozornicu izlazi Petrakov-Gorbunov, hoće nešto da kaže, ali štucne. Počinje da povraća. Izlazi. Dolazi Pritikin. PRITIKIN: Uvaženi Petrkov-Gorbunov trebalo je da vam saopšti… (Povraća i istrčava.) Dolazi Makarov. MAKAROV: Jegor… (Makarov povraća. Istrčava.) Dolazi Serpuhov. SERPUHOV: Da ne bi bilo… (Povraća i istrčava.) Dolazi Kurova. KLUROVA: […]
Svako je od nas rođenjem doneo izvesnu količinu čistote, kojoj je bilo suđeno da se izopači u dodiru s ljudima, kroz ogrešenje o samoću. Jer svako od nas čini sve što može samo da ne bi ostao prepušten samome sebi. Bližnji nije neizbežnost, već zamka pada. Nesposobni da sačuvamo čiste […]