Jasan Pogled
Književni povratak Jelene J. Dimitrijević, književnice, dobrotvorke i prve srpske svetske putnice U rangu sa Džejmsom Džojsom i Virdžinijom Vulf Sledeći primere Narodne biblioteke Srbije, Karposbuka i Službenog glasnika, izdavačka kuća Laguna se objavljivanjem putopisa Jelene J. Dimitrijević “Sedam mora i tri okeana – Putem oko sveta” . Piše: J. Tasić […]
Piše: Vladeta Jerotić Ličnost K. G. Junga, živa i dinamična, radoznala i puna energetskog naboja visokog kvaliteta, stalno podložna promeni i zbog toga neuhvatljiva, strogim naučnim okvirima slabo obuzdana, utisnula je ovakvim svojim odlikama snažan pečat u celokupno njegovo učenje. Naš zadatak da objektivno iznesemo glavne smernice Jungovog učenja, koje […]
Piše: Žan Lakrijer Kad Isus siđe u Pakao, grešnici poslušaše njegove reči i biše svi spaseni. Ali sveci, misleći kao i obično da su stavljeni na iskušenje, odbaciše reč Isusovu i biše svi prokleti. Markion, Antiteze Devijacije, inverzije, spermatolatrijski obredi i magije, bunila, koji su apanaža aleksandrijskih gnostika, ne […]
Katha upanišada Studija Kathaka je jedna od najdocnijih upanišada. Nedostatak ovakvih dela jeste što je čovek lišen svežeg nadahnuća. Prednost je što je uzbuđenje nestalo i autor ima vremena, pošto se zna za gotovo delo, da staloženo izrazi ono što hoće da kaže. Ovde nema takvih delova kao u Čhandogja-upanišadi […]
Došljak i Beograđanin Piše: Igor Marojević Od svih pet dela Milutina Uskokovića, sa činjenicama iz piščevog kratkog i dinamičnog života najviše se podudara sadržaj oba njegova romana – Došljaci (1910) i Čedomir Ilić (1914). Naročito romanesknog prvenca. Tako se današnjem čitaocu Došljakanameće modifikovan biografski pristup. Glavni junak dela Miloš Kremić potiče iz osiromašene trgovačke […]
preveo Aleksa Golijanin Manifest je pročitan 23. jula 1918, u dvorani Majse (Meise, Cirih) Dadaizam. Da bi uveli ideju privremene ludosti, u potrazi za skandalom i publicitetom jednog novog „izma“ – tako banalnog, s nedostatkom ozbiljnosti koja priliči toj vrsti manifestacija – novinari nazivaju dadaizam ono što u […]
Van Gogova pisma bratu Teu Pti Vam, 26. decembra 1878, Borinaž-Eno Ti mora da znaš da u Borinažu nema slika, i da uglavnom uopšte ne znaju šta je to slika, pa se samo po sebi razume da ja od svog odlaska iz Brisela nisam video ništa što se […]
Gdje se dogodio pad, tamo se prethodno nastanila gordost; drugo objavljuje dolazak prvoga- (Svetootačka mudrost) Ne bih ovako nejačak i malečak o Božijoj Promisli. Ostaviću to onima koji znaju, mada radije o tome pišu oni koji imaju. Ne mislim da imaju znanje, nego monopol nad Promisli i specijalno diplomatko ovlašćenje […]
Hemingvej je imao „čvrste“ radne navike kojih se pridržavao gotovo „religiozno“ dok je aktivno radio na nekom delu. Kada je reč o pisanju možemo ih izdvojiti nekoliko: Započinjao je sa pisanjem rano ujutru. Ustajao je oko šest ili ranije i odmah započinjao sa radom kako bi izbegao vrućinu i pisao u […]
Dijalektika egzistencije u filozofiji Serena Kjerkegora (5) Piše: Mirko Zurovac Iz svega se vidi da Kjerkegor gaji skoro opsesivan interes za konkretnu ljudsku prirodu. No šta je čovjek? Pomalo je čudno da filozofija, a filozofija egzistencije posebno, treba da objasni čovjeku ono što je on sam. Zar to nije ono […]