Jasan Pogled
Oblaci su promicali. U mukloj noći gotovo da se mogla čuti huka koju su hitajući stvarali. Zašto smo ovdje? Kakav smisao može imati naša beskrajno kratka prisutnost? Pitanje bez odgovora, na koje ipak bez trunke razmišljanja spontano odgovorih i ne pocrvenjevši što sam izgovorio jednu tako proslavljenu banalnosg: “Zato da […]
Ja sam medved kućnih cevi, penjem se cevima u časovima tišine, cevima tople vode, grejanja, svežeg vazduha, I idem kroz cevi iz stana u stan i ja sam medved koji ide cevima. Mislim da me cene jer moje krzno održava vodovode čistim, neprekidno trčim kroz cevi i najviše uživam kada […]
Piše: Žan Lakrijer Termin barbelognostici označava, kao što smo rekli, skup sekti koje su morale imati manje-više ista arhetipska ustrojstva i iste običaje. U te sekte, koje Epifanije nabraja, spadali su nikolaiti, fibioniti, stratioti, leviti, borborijani, kodijani, zaheeni i barbeliti. Želeo bih da se zadržim na dvema od njih, borborijanima […]
Šopenhauer o čistom saznanju, Metafizika lepog „Samo tako nastaje, sa čistim subjektom, čisti objekat, to jest potpuna manifestacija volje koja se pojavljuje u posmatranom objektu. Ta manifestacija baš i jeste (platonska) ideja objekta. No shvatanje jedne takve ideje zahteva da ja, pri posmatranju kakvog objekta, apstrahujem od njegovog mesta, u […]
Bioenergetika IV Bioenergetska terapija Bioenergetika se ne smatra samo terapijom, kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na, analitički tretman emocionalnih poremećaja. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on odvija. Ipak, terapija i analiza su […]
Za Enrikea Amorima Pa gde meni nađoše da pričaju o pokojnom Fransisku Realu. Ja sam ga upoznao i pritom ovo nisu bili njegovi krajevi, on se muvao tamo gore, na severu, tamo de su laguna Gvadalupe i Baterija. Pričo sam s njim jedno triput najviše i to sve iste noći, […]
Slušam nas kako ponavljamo noć, tragično lijepi u besmislu. Znam da ispod kože je drugačije, pa zašto se onda uporno odlažemo? Gledam nas kako umaramo noć, savršeno ružni u ostajanju. Sigurna sam da najmanje smo baš ovdje, pa zašto smo onda uporno sadržani u istom? I usta ostaju suva, […]
Ni u kakav dnevnik ovaj dan ne može, ovo ruglo danje, malodušno, sivo, ni kiše da se pokisne do kože, ni vjetra, ni sunca, ničeg živog. I to tako tinja — izvan ljudi, mlako, niko tim ne živi. Vičem srdit vani: Dane, đubre jedno, ne sviće se tako, gubi se […]
Kad bi se, nekim čudom, ponovo pisala pisma, i kada bih, nekim još većim čudom, umio napisati pismo, i kada bi, što je najčudnije, poštari još uvijek nosili pisma, pa još, što je veće čudo od najčudnijeg čuda, kad bih znao adresu onoga kome kobajagi pišem, svakako bih napisao neko, […]
Dragi Branko, Ne znam kolika je verovatnoća da će moje pismo dospeti do nekoga ko je umro pre nekoliko decenija, ali nije ništa veća ni da dospe do osoba koje su i dan-danas žive. Od svih mrtvih pišem tebi jer me tvoja rečenica proganja i jer osećam da ćeš me […]