Jasan Pogled
Postoji neka vrsta dremeža voljne pažnje, koju ne umem da objasnim, a često me obuzima, ako se za nešto tako maglovito uopšte može reći da nas obuzima. Idem ulicom kao da sedim, a moja pažnja, uvek otvorena prema svemu, još uvek je inertna kao telo koje miruje. Ne bih bio […]
Većina ljudi spontano živi fiktivnim, tuđim životom. Većina ljudi su drugi ljudi, kaže Oskar Vajld, i dobro govori. Jedni provode život u potrazi za nečim što ne žele; drugi se muče da pronađu nešto što žele, ali im ničemu ne služi; treći se, pak, izgube u ◊Međutim, većina je srećna […]
Sarađivati, povezati se, raditi sa drugima, metafizički je nezdrav poriv. Dušu koja je data pojedincu ne treba izlagati njegovim odnosima sa drugima. Božansku činjenicu postojanja ne treba prepuštati satanskoj činjenici koegzistencije. Radeći sa drugima, gubim barem jedno – a to je mogućnost da radim sam. Kad se prepustim, mada se […]
Zavidim – mada nisam baš siguran da zavidim – onima o kojima se može napisati biografija ili koji mogu sami da je napišu. U ovim redovima bez ikakve niti koja bi ih povezivala, niti želje da takva nit postoji, ravnodušno pripovedam svoju autobiografiju bez činjenica, svoju priču bez života. Ovo […]
U ovoj knjizi sabrao sam predavanja koja sam održao na École des Hautes Études en Sciences Sociales (Visoka škola društvenih nauka), u novembru 1994. u Parizu. Ona su zadržala formu koju su imala za tu priliku, onu usmenu; mislio sam da je bolje da ne menjam njihov spontani jezik i […]
Nije dovoljno otvoriti prozorPa videti polja i reku.Nije dovoljno ne biti slepPa videti drveće i cveće.Treba takođe biti lišen svake filozofije.S filozofijom nema drveća: postoje samo ideje.Postoji samo svako od nas, poput nekakve pećine.Postoji samo zatvoren prozor, a napolju ceo svet;I san o onome što bi se moglo videti kad […]
„Znajući kako me najmanje stvari vrlo lako mogu mučiti, namjerno izmičem dodiru malenih stvari. Kada netko, poput mene, pati zato što neki oblak prolazi ispred sunca, kako neće patiti u tami uvijek zamračena dana svojega života?“ (Knjiga nemira, KN, f. 461).49 To su reči Bernarda Suareša, poluheteronima Fernanda Pesoe, kancelarijskog […]
A opet, ako kažemo, kao što je negde već rečeno (iako bi to do daljeg moglo da važi samo za glavne heteronime), kako je svaki heteronim poglavlje jedne velike poeme, trenutak u životu, to nas može samo delimično zadovoljiti, zato što se Pesoina „poema“ odvija u sinhronoj dimenziji, u kojoj […]
Sam raspon pitanja koja je Pesoa otvorio (svest, ego, usamljenost) i uznemirujući način na koji ih je postavio (heteronimija) sigurno su dovoljni da ga učine jednim od vodećih predstavnika savremene poezije, zapanjujućom i ključnom fi gurom dvadesetog veka. Ali to nije sve. Naime, Pesoa nije stvorio četvoricu pesnika (da se […]
Mislim da se upad u Pesoinu biografiju ovde može zaustaviti. Najzad, ono što Pesoa deli s nama u svojoj poeziji nije toliko neki „niži“ nivo, to nisu toliko činjenice iz njegovog privatnog života (iako ima i toga); ono što nam on pre svega prenosi, proceđeno iz ostataka individue, jeste paradigma […]