Jasan Pogled
(Poglavlje iz knjige Neiskazivost: O mišljenju kao pisanju, Litteris, Zagreb, 2019.) Uvod Pristupiti izravno mišljenju u djelu Fernanda Pessoe ne znači dohvatiti cjelinu. Bez paradoksa i aporija diskurzivne pustolovine nećemo nigdje dospjeti. Valja se unaprijed pomiriti da je ova nemogućnost pristupa njegovu djelu istodobno otvoreno područje preklapanja između stilova i formi […]
Više mi je žao onih koji sanjaju o verovatnom, razumnom i dostupnom, nego onih koji maštaju o čudnovatom i dalekom. Oni koji imaju velike snove ili su ludi i veruju u ono što snevaju, pa su stoga srećni, ili su obične sanjalice za koje je maštanje muzika duše, koja ih […]
Nikada nikoga ne volimo. Volimo samo sopstvenu zamisao o njemu. Ono što volimo jeste naša ideja – u suštini, mi volimo sami sebe. Ovo važi za svaki vid ljubavi. U seksualnoj ljubavi tražimo zadovoljstvo koje nam pruža tuđe telo. U ljubavi koja nije seksualna, tražimo lično zadovoljstvo posredstvom naše zamisli. […]
Nema ničega što tako potpuno otkriva, tako savršeno prenosi suštinu moje urođene nesreće, kao što je ona vrsta sanjarenja koja mi je, iskreno, i najdraža, melem koji najradije biram za teskobu svoga postojanja. Suština onoga što želim svodi se na ovo: da prespavam život. Suviše volim život da bih mogao […]
Ne spavam, i ne nadam se snu.Čak i u smrti ne nadam se snu.Predstoji mi nesanica duga kao Mlečni putI jedan zaludan zev koji će nadživeti svet.Ne spavam; ne mogu da čitam kad se probudim noću.Ne mogu da pišem kad se probudim noću,Ne mogu da mislim kad se probudim noću […]
Jadi čoveka koji se dosađuje u životu na balkonu bogate vile jedna su stvar; nešto su sasvim drugačije jadi nekoga ko, kao ja, mora da posmatra svet iz svoje sobe na četvrtom spratu u Bajši, i ne može nikako da zaboravi da je pomoćnik knjigovođe. „Tout notaire a rêvé des […]
Svaki put kad putujem, putujem dugo. Umor koji me obuzme kada odem vozom do Kaškaiša isti je kao da sam, u to malo vremena, prošao sva sela i gradove četiri ili pet zemalja. Svaka kuća pored koje prođem, svaka koliba, svaka usamljena kućica utihla i obojena u belo – na […]
Postoji neka vrsta dremeža voljne pažnje, koju ne umem da objasnim, a često me obuzima, ako se za nešto tako maglovito uopšte može reći da nas obuzima. Idem ulicom kao da sedim, a moja pažnja, uvek otvorena prema svemu, još uvek je inertna kao telo koje miruje. Ne bih bio […]
Većina ljudi spontano živi fiktivnim, tuđim životom. Većina ljudi su drugi ljudi, kaže Oskar Vajld, i dobro govori. Jedni provode život u potrazi za nečim što ne žele; drugi se muče da pronađu nešto što žele, ali im ničemu ne služi; treći se, pak, izgube u ◊Međutim, većina je srećna […]
Sarađivati, povezati se, raditi sa drugima, metafizički je nezdrav poriv. Dušu koja je data pojedincu ne treba izlagati njegovim odnosima sa drugima. Božansku činjenicu postojanja ne treba prepuštati satanskoj činjenici koegzistencije. Radeći sa drugima, gubim barem jedno – a to je mogućnost da radim sam. Kad se prepustim, mada se […]