Jasan Pogled
Ponovo se suočavamo s jednim nezaobilaznim pitanjem: kao i s neprijatnošću koju ono nosi sa sobom. Možda bi se ona mogla donekle neutralisati ako podelimo pretpostavku jednog od njegovih najpronicljivijih kritičara, Eduarda Lorensa, koji jednu noviju monografi ju o pesniku počinje epigrafski: „Autor ovog eseja ozbiljno i u potpunosti prihvata […]
Ali ako uprkos njegovoj ledenoj i skeptičnoj ironiji stvarnost nije bila ni beskorisna ni apsurdna, ili drugim rečima, da je Pesoa neočekivano, „tamo negde“, otkrio upravo onu toliko traženu višu Stvarnost, u kojoj bi, kao u ogledalu, mogao otkriti sebe u ovoj nedostojnoj i kvarljivoj nižoj stvarnosti, ko zna koliko […]
Treba naglasiti da se Pesoini ideološki stavovi, njegove aristokratske sklonosti i imperijalistička buncanja, da se zadržimo na tom pitanju, moraju sagledati u tom vrlo specifi čnom kontekstu, budući da je republikanski i progresivni ideal bio oličen u starom tipu pozitivističkog intelektualca, iskrenog, optimističnog, dogmatičnog i očigledno nepripremljenog za složenosti vremena […]
Godine 1942, sedam godina posle Fernandove smrti, kada je lisabonski izdavač Ática rešio da objavi Pesoina sabrana dela, pod budnim okom njegovih književnih prijatelja i filologa koji su imali pristup škrinji u kojoj je pesnik čuvao svoje rukopise, počela je da se pomalja jedna od najčudovišnijih književnih ličnosti dvadeset veka, […]
Jednom prilikom, kada je na svoj duhoviti način govorio o poeziji i slavi, Euđenio Montale je rekao da se u palatu Besmrtnosti (pri čemu je naglasio kako misli na ovozemaljsku besmrtnost, koja može potrajati nekoliko vekova i biti od značaja za svega desetak „specijalista“ iz svake generacije) može ući na […]
Od samog početka ima nečeg preteranog u biografiji tog Portugalca, za koga bi se, kako godine prolaze, moglo pokazati da je bio jedan od najvažnijih pesnika dvadesetog veka: nešto preterano, da se ne bi izazivala sumnja ili i najmanja uzbuna kod onih koji krenu njegovim tragom. Taj višak se podrazumeva; […]
Kakva velika sreća ne biti ja! Fernando Pesoa Stihovi Fernanda Pesoe dobar su način da se započne priča o fenomenu maske. Ne samo zbog duboke i neprestane težnje ka depersonalizaciji, koju je ovaj portugalski pesnik osećao tokom čitavog svog svesnog života. I ne samo zbog toga što je unutar svoje […]
Ah, ko će napisati istoriju onoga što je moglo biti?Biće to, ako je neko napiše,Jedina prava istorija čovečanstva. Ono što jeste je samo stvarni svet, nismo mi, samo svet,Mi smo ono što nije, i tu leži istina. Ja sam onaj koji nisam uspeo da budem.Svi smo oni za koje smo […]
Za svaku stvar ponaosob, snevač treba da pronađe način da oseti potpunu ravnodušnost koju upravo ta stvar u njemu izaziva. Neposrednim instinktom umeti iz svakog predmeta ili zbivanja izvući ono što bi se o njemu moglo sanjati, ostavljajući u Spoljašnjem Svetu sve ono što je u njemu stvarno – eto […]
Najveći portugalski pjesnik, Fernando Pesoa, pored izmišljanja svojih alternativnih ličnosti i heteronima imao je još jednu veliku strast: astrologiju. Lišen zanimanja, porodice i imetka (“zvijezde mi nisu dopustile da budem ništavan, svakidašnji i oporeziv”), jedno vrijeme se čak zanosio mišlju da se profesionalno bavi izradom horoskopa. Zanimljivo je da je […]