Jasan Pogled
Popeh se na goru Sa koje me u visine uznesoše Dva bića – aždaja i gavran; Da vidim ono, Što se drugačije, osim tim letom, Videti ne može. Prođosmo kroz svetlosne Pukotine neba I gle! Ispod mene bejahu Sunce, Mesec i Zvezde, A ispod njih Čitav svet nepostojećih. Svuda oko […]
Kad bih mogao mreti Pod sjajem zvezda Noćnog hladnog neba. Kad bih mogao mreti Kraj zelenila voda brzih U svitanju novog dana. Kad bih mogao mreti Kao čovek zdrav i jak A ne kao slab i mlak. Kad bih mogao mreti Uz povetarac noćni I šuštanje lišća. Kad bih mogao […]
Stoj, ti čoveče mali! Stoj, tu kraj druma- I ništa ne radi. Samo ćuti i gledaj Dok se sudbina igra. Stoj, i ne pokušavaj ništa Jer si sam i mali Da činiš čuda. Stoj, ti čoveče ugnjeteni! Stoj, ćuti i gledaj! Gorjan Kljajić 26.12.2018.
Zamislite situaciju u kojoj se nekoj budali poremete hormoni i proradi histerija te iz obesti donese nekakav propis da nosimo preko glava korištenu vc šolju ili će nas drastično novčano kazniti i iscediti kao komarca. Zamislite da vam neko ugrozi zdravlje i vi ga bespogovorno slušate i uništavate svoje zdravlje, […]
Glas sam buđenja, A vi se ne probudiste. I tisuće vekova bejah među vama, A vi me ne videste. Dadoh vam Put, A vi na njega ne kročiste. Istinu, A vi laž zavoleste. Život, A vi u san padoste. Gorjan Kljajić
Ti, neukrotiva zveri Sačinjen od najviših gena naših predaka Jači od stene i međeda Dete u duši, neiskvarenog lika Gorski čoveče čiste lucidne duše Ti, koji si čast i poštenje Držao iznad svega Bez kompromisa sa ljudima I njihovim nedelima Delao si kao naši veliki preci Tebi poklanjam ove stihove […]
Gromovesniče, da li te bole noge Što ti nesrećnici (bestidnici) odsekoše testerama Kojim srušiše tvoje kumire? Gde su ti suze patnje I koju zemlju sada One natapaju? Nisi ni glasa pustio Kada su te sakatili I u smrt terali, U dolinu zaboravljenih bogova. Zašto? Zašto se nisi osvetio? Da li […]
Boginjo zaboravljenog kulta Iz davnih vremena slobode Što podsećaš na miris jasmine I na boju lotosovog cveta, Kaži mi tajnu tvoga nemira I čemu to tužno lice? Ti koja si nekad upravljala svetom Sa vrha planina I silazila u doline Da utešiš uplakano dete Rukama nežnim poput vrbinih grana […]
Prokleta je duša Okovana gnojem Što ne diše Dahom mirisnog ljiljana već truleži mrtvila. Što više nema u sebi Narandžaste boje. Što nema izvora Bistre zelene vode. Ni pogleda u daleke Ljubičaste planine. Prokleta je duša Kada se spaja sa čovekom. Hodi poljima sama. Ne traži ništa do istine […]
Samoća tiha i neodoljiva Prožima biće koje hodi Putevima ljubičastih ljiljana Na livadama patnje Pod narandžastim svodom neba. Šapuće maslačku u konačištu svog cveta Kada će uz vetar rasuti se u etar Reči duše i tela. Miris livada i ljubičica Izmešani sa mirisom krvi Prožimaju čula telesna A on […]