Jasan Pogled
Pošto ne samo da piše, nego i voli da pređe na drugu stranu i da čita ono što drugi pišu, Luku ponekad iznenadi koliko mu je teško da shvati neke stvari. Nisu to nekakva pitanja koja zadaju posebne poteškoće (užasan izraz, misli Luka koji pokušava svaku reč da odmeri na […]
Kako ponekad ne može da spava, umesto da broji jaganjce, on onako napamet odgovara na zaostala pisma, pošto njegova griža savesti pati od nesanice koliko i on sam. Odgovara na jedno po jedno, na kurtoazna, strasna, intelektualna pisma, zatvorenih očiju postiže velika stilska dostignuća i izvanredan način izlaganja, uživajući i […]
Slušaj ti, dosta je što su me tvoja braća i sestre udavile dosadom, ali sad kad sam te dočekao s toliko želje da izađemo u šetnju, dolaziš pokisla do kože i sa licem negde između boje olova i oblika prevrnutog kišobrana koje na tebi tako dobro poznajem. Pa ne možemo […]
Razmisi dobro: kada ti poklanjaju sat poklanjaju ti mali cvetni pakao, tamnicu vazduha. Ne daju ti samo sat, srećan rođendan i nadamo se da će trajati jer je dobre marke, švajcarski; ne poklanjaju ti samo tog sićušnog klesara kojeg ćeš staviti na ruku i šetati sa njim. Poklanjaju ti, ne […]
Piše: Silvija Monros-Stojaković „Začudo, moja prva sećanja odnose se na razlikovanje. Nekako kao da sam još onda slutio da ako ne budem istraživao stvarnost u njenom jezičkom ispoljavanju, ona za mene neće biti potpuna, neće me zadovoljiti. Dete nauči da se stolica zove „stolica“ pa onda traži stolicu da bi, […]
Ne razumem, pa to je strašno kako pada kiša. Pada neprestano; napolju je tako gusto i sivo, a po balkonu udara tvrdim kapima, koje čine paf i zalepe se kao ćuške, jedna za drugom, grozno. Upravo se pojavljuje jedna kapljica u visini prozorskog rama, i podrhtava nasuprot nebu koje je […]
Piše: Silvija Monros-Stojaković Ili o tome kako je, sklanjajući se od prolećne kiše u Barseloni, potpisnica ovih redova dodatno zašla u knjižaru. I o tome kako je tamo, u knjižari toplih isparenja, našla i neke daleke odjeke. Našla se u Barseloni, naravno, i sa nekim izdavačima. Koji su, uz to, […]
Kad je prvi put ugledao ostrvo, Marini je bio učtivo pognut nad sedištima sa leve strane; nameštao je plastično postolje da na njega postavi poslužavnik sa ručkom. Putnica ga je već više puta zagledala, dok se on udaljavao i opet vraćao, noseći časopise ili čaše sa viskijem. Marini se baš […]
Piše: Ivan Milenković Da ne okolišam(o): možda će, kada je o prevedenoj književnosti reč, do kraja godine neko objaviti i nešto značajnije – premda nije lako zamisliti šta bi to moglo biti – ali teško da će se pojaviti nešto uzbudljivije. Pod uredničkom palicom Jovice Aćina i u izvanrednoj prevodilačkoj […]
Piše: Jelena Popović Literatura je vrsta igre, ali je igra u koju neko može da unese kompletan svoj život. Neko može da uradi sve zbog te igre. Počelo je u detinjstvu kada se u najvećoj meri artikulišu sve naše buduće aspiracije. U periodu kada se zapravo odlučuje šta ćemo biti, […]