Tag: Jasna Đurđić

Art

Na početku beše zrno

Na početku beše zrno, Kap, Jedva vidljiv pokret oka. Malo kasnije, Ulica kojom se prvi put Korak sapleo; I male trave da mi čuvaju stopala. Onda su došle suze, I guste šume Iz kojih tražih put. Najzad – Modra i gola Sa pticom u ruci Strahom oko vrata. Ispred beše […]

Art

Taj jedini svedok tvoga poraza

  Ugurati se u jutro preko reda Usled mrzovoljnih lica, Ružnog sna.. Vodom isprati sećanje Otisnuti se niz dan Bez kočnica, uvek misleći Da će biti drugačiji. Sa tim pratiocem ispod ruke Koji se rascvetava Kako dan odmiče Taj jedini svedok tvog poraza I tvoje uzaludnosti. Jasna Đurđić

Art

Da pričam o deci

Da pričam o deci, Nedelji, Prazniku. Da dajem savete, Prišivam dugmad Na kaputu odavno Nestalog vlasnika I potonem negde duboko Svaki put kad sumrak Zajedljivo šapne Da ništa sam I nema ispočetka. Jasna Đurđić  

Art

Doći ispred neke kuće

Doći ispred neke kuće, ne kucati, ući kao da je tvoja, smestiti se udobno ispred nasmejanog lica. Znatizeljno slušati grmljavinu, kišu koja svetluca na oknu.. Onda se setiti da je noć i da je dobro što nikog ne poznaješ. i sasvim lagano spustiti glavu u dlanove. Jasna Đurđić

Art

Ti si dečak, mađioničar

Ti si dečak, mađioničar, moj osmeh kad se stideh osmeha u davnim zadimljenim godinama. Sve umem i znam kad god dođeš iz dalekih krajeva noseći mirise mesta na kojima nisi bio – jednog trga, nekog drveta, obale mora i glas ptice koju sam sanjala. Kad ruka prekrije oči – tvoje […]