Jasan Pogled
Nije dovoljno otvoriti prozorPa videti polja i reku.Nije dovoljno ne biti slepPa videti drveće i cveće.Treba takođe biti lišen svake filozofije.S filozofijom nema drveća: postoje samo ideje.Postoji samo svako od nas, poput nekakve pećine.Postoji samo zatvoren prozor, a napolju ceo svet;I san o onome što bi se moglo videti kad […]
U prvim danima iznenadne jeseni, kada sumrak kao da je poranio, i čini se da nam za sve što radimo preko dana treba previše vremena, uživam, čak i dok obavljam svakodnevne poslove, u onom iščekivanju nerada koji donosi tama, jer tama je noć, a noć je san, dom, oslobođenje. Kada […]
Piše: Milan Vlajčić Jedan od najvećih pesnika 20. veka, uz Konstantina Kavafija i Vislavu Šimborsku, da tu začas zastanem, portugalski samotnjak i vizionar Fernando Pesoa (1888-1935) umro je u poluanonimnosti (objavio za života samo jednu pesničku knjigu – “Poruka”). A onda je iz zaostavštine počelo da se pojavljuje obilje knjiga, […]
26. do D. Svakom osjećaju dati jednu osobnost, svakom stanju duše jednu dušu. Za ugao su skrenule djevojke, bilo ih je mnogo. Pjevale su ulicom, a zvuk njihovih glasova bio je razigran. Ne znam što bi one mogle biti. Neko sam ih vrijeme iz daljine slušao, bez određenog osjećaja. Onda […]
Fernando Pesoa IZ “KNJIGE NESPOKOJA” * Zavidim – mada ne znam ni da li zaista zavidim – onima čija se biografija može napisati, ili koji mogu sami da je napišu. U ovim nepovezanim utiscima, među kojima ne postoji ni želja za povezanošću, pripovedam, ravnodušno, svoj životopis bez događaja, svoju povest […]
Iz Knjige nespokoja Bog me je stvorio da budem dete i ostavio me da celog života budem dete. Ali zašto je onda dozvolio životu da me bije, da mi otima igračke i da me ostavlja samog u školskom dvorištu da gužvam svojim slabašnim ručicama plavu prljavu keceljicu, svu umrljanu suzama? Ako […]