U sva­koj ka­fa­ni, dok je još u njih za­la­zio, imao je svoj sto, svog ko­no­ba­ra, svo­je že­ne. Vo­dio je sa so­bom dva će­la­va mi­ši­ća­va mom­ka, si­no­ve ne­kog ko­va­ča, ko­ji bi umje­sto nje­ga, kad piće pre­đe u usi­ja­nu eufo­ri­ju, svo­jim gra­nit­nim lo­ba­nja­ma raz­bi­ja­li ka­fan­ski in­ven­tar. Dva mom­ka su bri­nu­la o nje­go­voj […]