Jasan Pogled
Izdvajanje iz postojanja kao konkretnog i kvalitetnog stanja i predanost bezgraničnome uzdižu čoveka iznad njegovog prirodnog poretka. Perspektiva bezgraničnog čini ga usamljenim i napuštenim na svetu. Osećanje sopstvene konačnosti je utoliko jače što je izoštrenija svest o beskonačnosti sveta. Ako je ova svest u nekim stanjima deprimirana i izmučena, u […]
Svako duševno stanje teži da se prilagodi odgovarajućoj spoljašnosti ili da tu spoljašnost pretvori u viziju primerenu svojoj prirodi. Jer, postoji prisno slaganje između svih uzvišenih i dubokih stanja, između subjektivne i objektivne ravni. Bilo bi apsurdno zamisliti kipući entuzijazam u plitkoj i zatvorenoj sredini, ako bi se to, ipak, […]
Očitovanje imanentnosti smrti u životu javlja se obično u bolesti i depresivnim stanjima. Sigurno postoje i drugi načini, ali oni su potpuno slučajni i individualni, tako da ne poseduju sposobnost očitovanja koja se može porediti sa bolešću ili depresijama. Ako bolesti uopšte imaju filozofsko poslanstvo na zemlji, onda samo ono […]
Ima problema koji jednom proučeni izoluju čoveka, pa čak i ukidaju. Uđe li se u njih, to znači da više nema šta da se izgubi niti dobije. Iz takve perspektive, duhovna pustolovina ili nekakav zanos ka višestrukim životnim oblicima, apsurdni i neograničeni elan za neprihvatljive sadržaje i nezadovoljenja, ograničavanje empirijskih […]
Od višestrukih oblika grotesknog najčudnijim i najkomplikovanijim čini mi se onaj koji ima korene u očajanju. Ostali imaju za cilj paroksizam periferijske prirode. No, važno je, groteskno nije pojmljivo bez paroksizma. A koji je paroksizam dublji i organskiji od paroksizma očajanja? Groteskno javlja se samo u paroksizmu negativnih stanja, kada […]
Nemam argumente za život. Može li onaj koji je dospeo do granice još posezati za argumentima, uzrocima i posledicama, moralnim obzirima itd? Očigledno, ne. Njemu za život ostaju samo bezrazložni motivi. Na vrhuncu beznađa, strast apsurda je jedina koja još baca demonsku svetlost na haos. Kada ideali, moralni, estetski, religiozni, socijalni […]
Zašto ne možemo biti sami sa sobom? Zašto tragamo za izrazom i formom, pokušavajući da se oslobodimo sadržaja i sistematizujemo jedan haotičan i buntovni proces? Nije li plodnija napuštenost u našoj unutrašnjoj fluidnosti, bez primisli o objektivizaciji, koja srče samo intimnom bijnošću sva vrenja i unutrašnje uznemirenosti. U tom slučaju, […]
Ako su na ovoj zemlji ljudi, zašto ne urlaju, zašto se ne pojavljuju na ulici da izvikuju svoju radost ludačkim i neprekidnim vriscima? Otkuda toliko diskrecije i toliko uzdržavanja? Kad bih bio svestan neprekidne radosti unutrašnjeg ushićenja stanjem ka užitku, i kad bih osetio neodoljivu težnju za užitkom, i kad […]
Ljubav prema ljudima koja niče iz patnje liči na mudrost koja izvire iz nesreće. U oba slučaja, korijeni su truli, a izvor zagađen. Samo ljubav prema ljudima, prirodna i spontana, kao rezultat dara prirode i neodoljivog zanosa, može da oplodi i duše drugih i saopšti toplu i vedru intimnost. Ako […]