Jasan Pogled
Najnesrećniji tragalac za pašnjacima (nomē) slobode evropskog pesničkog kontinenta, Marina Cvetajeva (samoizgnanik uz to odasvud, oduvek, u potrazi za jedinim svojim pašnjakom – stolom za kojim bi, okrenuta licem zidu, ispisivala svoje budi!) – verovatno je pretpostavljala, bar jednim delom sebe, da je moguće izmaći sečivu vremena. I da su […]
U mislima o drugom, pod drugim znakom,I nenađenom, ko sreće rt,Korak po korak, mak za makom –Obezglavih ceo vrt. Tako, jednom, u suhoLeto, u nekom pustom polju,Smrt će rasejanom rukomSkinuti glavu – moju. Marina Cvetajeva 5-6. septembar 1936.
Još jedna varijanta moga intimnog opštenja s Peterom bila je igra „Đavole, đavole, poigraj se pa vrati!” igra koja se sastoji samo od reči „poigraj se”, igra samo za njega, jer se igra on, ali ne onaj koji ga moli, kome je on uzeo nešto važno: tati — naočari, mami […]
I dio Spleo se đavo s detetom. Đavo je živeo u sobi sestre Valerije — na spratu, pravo sa stepenica — crvenoj, atlasno-damastno- svilenoj, s večitim i jakim sunčanim stubom, u kome se neprestano i gotovo nepomično kovitlala prašina. Počinjalo je od povika: „Idi, Musja, tamo te neko čeka” ili: […]
Srećna ti Nova – nov svet – i kraj – pod novim krovom! I prvo pismo tebi na novom – Nesporazum je da je na rodnom – (Rodnom-plodnom) mestu zvučnom, mestu zvonkom, Kao Eolova kula prazna i strašna. Prvo pismo tebi iz jučerašnje, Gde ću bez tebe da zgasnem, Domovine, […]
Duboko se zagnjuriti u sebe i posle mnogo dana ili godina-jedoim-iznenada-vratiti se kao vodoskok, pretvoriti dubinu u visinu, preboljenu, preobraženu. Ali, ništa ne pričati:tome sam pisala, ovoga sam ljubila.Raduj se, uskoro će svemu kraj.govori moja duša usnama.Zagrliti drvo ili čoveka-za mene je isto.Jeste isto. To je jedna strana. A sada […]
Podela književnosti na poeziju i prozu nastala je pojavom proze, budući da ta podela može jedino u prozi i da se primeni. Od tada poeziju i prozu treba posmatrati kao dve samostalne oblasti ili, bolje, sfere literature, sasvim nezavisne jedne od ddruge. U svakom slučaju, „pesma u prozi“, „ritmička proza“ […]
(Pismo V. V. Rozanovu) Feodosija, 8. aprila 1914. g. 3. dan Uskrsa Dragi Vasili je Vasiljeviču, Dan je tako radostan, takvo sunce, takav hladan vetar. Trčala sam po širokoj aleji parka, pored vitkih bagremova, vetar je mrsio moju kratku kosu, osećala sam se tako lakom, slobodnom. Sevši za sto, uzela […]
Ja ću te oteti od svih zemalja,od svih nebesa,zato što mi je šuma – kolevka,a grob – grm potkresan,zato što po zemlji na jednoj nozi šećemzato što o tebi pevam – kako niko neće. Ja ću te oteti od svih vremenai noći svih,od svih zlatnih zastava,od mećeva tih,ključeve ću baciti, […]
Pogovor knjizi “Neovdašnje veče” koje je u biblioteci Reč i misao obajvio beogradski Rad 1977. godine Trideset i pet godina deli nas od smrti Marine Cvetajeve, punih šezdeset i pet godina prošlo je od objavljivanja prve njene pesničke zbirke, a njeno delo je još samo delimično pristupačno čitaocima, dobrim delom […]