Živim u stanu na trinaestom spratu A na vratima mi stoje dve obrnute osmice. Ovo je istina. A retko kada ćete u poeziji videti dva stiha koja su istinita. Ova dva gore možda nisu. Ovaj iznad sigurno nije. Ovaj poslednji jeste. Kao dve obrnute osmice, I broj trinaest kada brojite […]
Tag: marko jovanović
Čovečanstvo ima
Čovečanstvo ima dosta dobro ljudstvo Dovoljno njih na krv i na nož Jaki su, i svakodnevno napadaju Sa svim svojim sanjanjima i oprostima Sa svim svojim drugarstvima i postovima Poste i poštuju, i postavljaju Pravdaju. Neke retke bradate zveri, I ostavljaju ih tamo, Da budu, bez zasluge, Na postamentima Poste […]
Pusti Suze
U američkim i inim filmovima Roboti obično imaju ljudska osećanja Dok ljudi u ovom i onom i inom životu Imaju robotska. Po algoritmu postupaju iako se sa istim nisu rodili. Oni ne plaču. Samo po sahranama. Po naređenju. Kao da nikada nisu plakali po rođenju. Pusti suzu, Sve ti […]
Oktobar
Postoje prvi, drugi, treći i tako dalje Oktobar. I oktobarski jezici nisu kao u novembru. Ali svakako postoje Menjamo se s početka i kraja jasne jeseni Kasnimo na sastanke, hvala budućim kišama. Iz oktobra postajemo očevidnici velike zavere Da su nas prevarili za leto. A zarad leta živimo i zarad […]
Moj pas i ja gledamo vatromet
Obično, eho postoji gde postoji nešto veliko. U stanu postoji eho, Jer stan je pećina I kao i sve druge pećine Ima stalaktite i stalagmite. Stalaktiti su luster i po koji pauk, Njihov uradak, Tačno četiri takozvane plafonjere I otisci poplave, kada je komšija otišao za vikendom. Stalagmiti su naši […]
Iz Poljske, pod podom
Ispod poda postoji zakopano blago Starih porodica, kuća, zaštićenih pečatom na prstenjima na prstima Nada da im ih otkinem okrepljuje I odmor negde na moru verovatno okrepljuje Zbogom sujeto moja, shvatam da sam običan nastavnik Istorijski trenutnog postojanja. I istorije. Kredit mi visi nad glavom Prst se ne miče sa […]
Nikada ne zaključavam stan
Nikada ne zaključavam stan Nikada ne zaključavam nebo Niti uzletnice Takve ptice je šteta nastanku uzleta Nikada ne zaključavam na uštrb sebe Jer je isti taj uštrb na njih Nikada ne zaključavam stan Svetinjom ga prijatelji zovu I nikada ne zaključavam Futrolu za naočare Buteljku vina Poštu Emisiju u etrima […]
Moj pas i ja dočekujemo jutro
Mi imamo osnovicu svake ljubavi On ima brkove, Ja bradu. On napada veće pse od sebe, Ja napadam veće kučke. On u snu trči Ja u snu ležim. On ima spušteno uho Ja podignutu obrvu. Ja imam spušteno oko On podignuto uho. On nema rep, Ja sam ga imao. Budimo […]
Pospan
Za vreme svetskih prvenstava Za vreme velikih poplava Za vreme osvojenih teritorija Biću pospan Za vreme proglašenja pobednika Za vreme kraljevskog venčanja Za vreme požara u stanu do mene Biću pospan Za vreme dok moj pas laje Za vreme dok traje pale blue eyes Za vreme dok senka meseca […]
Klavir
Ja sam čovek velike mase Sa dovoljno mišića Previše tankih živaca Zategnutih Krijem ih da se ih ne prekinu Nežan, kada me dodirnu I kada vraćam Sa stopalima prosečne veličine Dve noge, i trećom na koju se Katkad sve naslanja Volim Partizan i Crne i bele žene. Ja sam klavir. […]