Jasan Pogled
transmedijalnosti i adaptacije Savremeno doba je posebno sklono transmedijalnosti, pa i klasične priče migriraju različitim medijskim formama (Lister, Dovey i dr. 2009: 9). Dženkins (Henry Jenkins) navodi da postoji veliki broj načina da se jedna ista priča ispriča u velikom broju različitih medija (Jenkins 2006). On uvodi pojam transmedijalna priča […]
„Da ne postanem Puškin“ Traženje zadovoljenja oružjem za nanetu uvredu nije bila retkost u Beogradu pre Prvog svetskog rata. Dvoboj je bio preciznim pravilima određen način rešavanja sporova koji drugačije nisu mogli biti rešeni. U prilog dvoboju navodio se njegov vaspitni i preventivni karakter. Verovalo se da sprečava nepristojnost, bahatost, […]
1. Nikad ga nisam sreo, ni uživo slušao kako govori, ni video na ulici ili televiziji. Jedino nosim njegovu sliku u novčaniku, plastificirao sam je da ne požuti i da se ne iskrza. A mogu o njemu da ti pričam do zore. Postao je moja mora i briga. Kad je […]
– Od Lirike Itake do Itake i komentara – Svojim ranim pesmama Miloš Crnjanski se vratio posle gotovo četiri decenije, dodavši im komentare, neku vrstu autobiografsko-lirskog dnevnika. Tako je nastala nova knjiga Itaka i komentari (1959). Nakon nje, u poeziji ga je čekao još samo vanredni Lament nad Beogradom (1962), […]
Začetke sumatraizma u stvaralaštvu Miloša Crnjanskog nalazimo već 1918. godine, kada Crnjanski objavljuje svoju dramu Maska. Iako sumatraizam u ovom dramskom delu nije imenovan tim imenom, već njegove odlike pronalazimo pod odrednicom eterizam, sasvim je jasno da ova dva, po odlikama sinonimna pojma, počivaju na identičnim načelima. Eterizam kao preteču […]
Ove godine navršava se pola veka od objavljivanja „Romana o Londonu“, jednog od najznačajnijih dela srpske književnosti. O Crnjanskom u Londonu piše Vesna Goldsvorti, odnedavno članica britanskog Kraljevskog književnog društva, jednog od najuglednijih književnih društava na svetu osnovanom 1821. godine „Teže je pisati na engleskom jeziku nego taj jezik govoriti. […]
Priroda i (auto)poetička funkcija Crnjanskovih komentara – III dio I Brankova sudbina se vraćala Crnjanskom kao odjek. Tu je počela igra udvajanja, toliko karakteristična za ovoga pjesnika. Ovim komentarom započinje Crnjanskova slika Prvog svjetskog rata, što bi moralo biti predmet posebnog rada. Mi ćemo ovoga puta slijediti samo poetičke ideje. […]
Tronjem*, na severu Norveške, potpuno je stara slika pristaništa otkuda polaze ribari u Arktik. Jako boja- disana, drvena slagališta ređaju se u luci i izgledaju kao Holandija. Holandsko je i ime varoši. Poslednjih godina u Norveškoj za svaku varoš traže stara, norveška imena. Uspeli su da u prestonici od Kristijanije […]
Priroda i (auto)poetička funkcija Crnjanskovih komentara – II dio U komentaru „Crnjanski u Temišvaru“ nalazimo nekoliko momenata važnih za portret umjetnika u mladosti. Saznajemo da je Crnjanski učio „i slikarstvo, privatno kod jednog profesora“, što nije moglo biti bez ljubavi i sklonosti, pa ni bez rezultata: „Moja slika uljana, Jedna […]
Nismo znali, a imali smo čedo u daljini „Kako je sve u vezi, na svetu”: Teorija sumatraizma u književnoj praksi – III nastavak Život, literatura… Ta „šifra” je poznata zahvaljujući Danilu Kišu, koga povezuju sa Crnjanskim mnoge sumatraističke veze. Osim onih vidljivih na prvi pogled paralela u životnim putevima (godine […]