Jasan Pogled
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – VI i VII dio 6. Hiperborejci su bili nemačka moda. Nema te ideje koja je mogla da se meri sa „kosmičkim Natčovekom”. Smatrali su ga najvećom idejom epohe, zapravo svih epoha. Tako su čak i […]
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – V dio 5. Severno more ima sjaj utopije i slani ukus nihilizma istovremeno. Na dva često citirana mesta podvlači on svoj pesimistički kredo. Svoj „sumrak idola”. Više ne pita ni za bogove Severa, ni za […]
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – IV dio 4. I kao što su sholastičari, srednjovekovni „realisti” pripisivali realnost opštim pojmovima, idejama, tako sad i Crnjanski, poput mitologija drevnih doba, stvara bića, i naziva ih, imenuje, kao da su neka živa individua. […]
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – III dio 3. Misao Miloša Crnjanskog još uvek mnogima izgleda prevashodno estetski određena. I to u dvostrukom smislu. Zato što se uglavnom odvija kroz tumačenje tuđih književnih i filosofskih ideja i tekstova, i zato što […]
Opsednutost tugom, taedium vitae, acedija, melanholija, bol, svetski bol, kao oblici srodnog odnosa prema životu – u različitim epohama su bili tumačeni prema vladajućim ideološkim, medicinskim i psihološkim idejama. U staro doba melanholik je smatran jednim od četiri tipa karaktera. Tokom srednjeg veka i renesanse predstavljan je kao pustinjak ili […]
Iako tek dva naslova1 Mladena Leskovca nedvosmisleno upućuju na delo Miloša Crnjanskog, ovaj autor čini se važnim u kontekstu izučavanja Leskovčevog naučnog i kritičkog opusa. Ime Crnjanskog provlači se kroz nekoliko Leskovčevih tekstova – kritika, novinskih intervjua i članaka, privatnih pisama. O njihovom odnosu kazuju i delovi još uvek, u […]
Kada je daleke 1925. zapisao sledeću rečenicu, u svom eseju o Njegošu, Miloš Crnjanski nije ni slutio da će gotovo vek kasnije ona imati apokrifniji karakter no tada: „Nikakve veze to nema sa hrišćanstvom, i prepredeno je hteti od Njegoša pravi ti sveca.” Pre i posle citirane rečenice u Razmišljanjima […]
Lola Montez Kada dolazi u Minhen 1847. godine, ispred Lole Montez, mlade žene od dvadeset šest godina, već ide glas o njenoj izvanrednosti, pošto su „novine o njoj pisale, po celoj Evropi – i kad je bilo skandalozno”.1 A „ceo njen strašni život, po Španiji, Londonu, Poljskoj, o kom su […]
„Inače, sva je Nemačka u bojama, spoljnim i unutrašnjim. One su opore za stranca, ali duboke i pune preliva … Posleratne boje preplaviše sve to talasima žutog, crvenog, zelenog itd. Tako, da se sve pojave slivaju u reku čudnih irisa”, pisao je Miloš Crnjanski u putopisu Iris Berlina, 1931. godine. […]
„Kud se sada delo nebo koje bi moglo da poljubi ovu Zemlju?” (Sloterdijk 2015: 806) Intima, male stvari i mišljenje Postoje priče, kazao je 1924. godine, u Manifestu nadrealizma Andre Breton, „koje bi trebalo napisati za odrasle, priče skoro još uvek vilinske” (Breton 1974: 23). Prikazujući kako je podsticaj za […]