Jasan Pogled
II MINHEN Kroz maglovito jutro, u klopotu železnih točkova, on se zacrneo u dubinama. Prosta gomila, zasuta blatom i snegom. Zavejan vidik je toliko težak da se sva polja i brda povijaju. Ja se tome smešim. Ovaj ludi život moj, kroz koji tumaram, posmatram u zoru uvek malo sentimentalno. Nekad […]
Komentar uz Epilog Oktobra 1920. štampam Sumatru u Književnom glasniku i objašnjenje svoje poezije. Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila. Ovaj epilog bio je napisan, i štampan, kao i prolog, u […]
Za vreme moga boravka na Univerzitetu u Beogradu, u onoj maloj kućici, u ulici Braće Nedića br. 29, koja je bila redakcija Dana, ja sam, za štampu, bio pripremio mnogo štošta. Cvijanoviću sam bio dao zbirku Lirika Itake i knjigu proze, koju je štampao pod naslovom Priče o muškom, ali […]
KOMENTAR O „POZDRAVU“ Već u početku proleća godine 1919, na beogradskom Univerzitetu počele su demonstracije i nisu prestajale, sve do atentata na kralja, godine 1921. Međutim, početak tih studentskih demonstracija bio je u jednoj kurioznoj sitnici. U šajkači. Naime, kao što rekoh, mnogi naši drugovi, Srbijanci, došli su na Univerzitet, […]
Većina studenata na Univerzitetu u Beogradu, godine 1919, bila se tek vratila iz rata. Kao i ja. Većina je bila u pohabanim uniformama, a Srbijanci u šinjelima i sa šajkačama na glavi. Naše siromaštvo bilo je opšte. Meni su u svakoj varoši gde sam živeo ostala i propala odela, a […]
Zimu 1918. proveo sam kao u snu, u selu. Skupljao sam pesme koje sam hteo da štampam u Beogradu i skupljao sam rukopis Dnevnika o Čarnojeviću, koji je bio narastao u debelu knjigu. Godine 1919. proletni vetri počeli su da duvaju već u februaru, i ja sam se rešio […]
Ja sam 1918. otišao iz Zagreba iznuren. Osećao sam da je jedna Evropa potpuno propala, ali da se i jedna nova pomalja, isto tako krvava. Pa ipak, kao svaki mlad čovek toga doba, ja sam mislio da je sad, ili nikad, kucnuo čas stvaranja jedne Jugoslavije koja će biti naša. […]
Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sad Ti? Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli? A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što […]
Piše: B. G. Trebješanin – Odavno Miloša Crnjanskog nije bilo među nama, velikog pisca koji je bio čitan i voljen, i bez marketinga. Malo je lakše pisati o ratu, a mi ćemo pričati o ljubavi, što je za nijansu teže. O ljubavi između Vide Ružić i Miloša Crnjanskog i svim […]
“Ne vidimo samo mi gradove. I oni vide nas, učio nas je Merlo-Ponti. Jedan pisac obitava podjednako u memoriji dva grada. Jedan je Beograd, grad u koji smo se vraćali sa naramcima knjiga u rukama, sa adresama jeftinih londonskih pansiona u koje nikada nećemo ponovo doći, iako smo obećali, grad […]