VII FINISTERE – prvi deo Stigao sam o Badnjem danu. Bio je pun sunčanih voda, i bedemi, sa kojih gledaju stare topovske cevi na more, duge kao durbini, bili su zastrti zelenim lovorom. I to veče, koje sam bio navikao da bude zavejano i mračno, puno kandila, rasipalo se ovde, […]
Tag: Miloš Crnjanski
Posle sam gledao Đokondu, za koju kažu da je slikao da Vinči, u što ne verujem [Tema: Crnjanski]
VI PARIZ (4) Počelo je doba velikih trka pa se izložbe zatvaraju. Mogu, dakle, da završim pismom o njima. Danas je otvorena i zadnja dvorana Luvra. Objavili su da je kupljen jedan Direr. Gola Olimpija i odaliske Engrove tajanstveno sjaje. Sunčanje na Jugu, gde su ih krili, natopilo ih je […]
Meni je dosadno pisati o onome što bi većina da čita [Tema: Crnjanski]
V PARIZ (3) Mladići su u XVIII veku ispitivali život, u XIX su ga kritikovali a u XX su ga prezreli i traže, mesto njega, nove i dublje prostore. Zbog tog kulturnoistorijskog raspoloženja, koje me, sve više, obuzima, meni je dosadno pisati o onome što bi većina da čita. Hteo […]
U mirisu Pariza najlepše što sam osetio jeste: bezgranična ljubav i bezbrižnost [Tema: Crnjanski]
IV PARIZ (2) Mora se pisati satira. Gorko u našoj sudbini je najviše, to, sad, ovde, vidim: da nevidljiv, i divan, uticaj vesele mladosti (tvrdim da od njega zavisi čar svakog stoleća), kod nas, uvek, kod svakog pokolenja izostaje. Nema, nijedne, akcione pruge, kod nas, na kojoj bi dinamična snaga […]
Pariz treba da me zapali. Tako su mi bar svi rekli [Tema: Crnjanski]
III PARIZ (1) Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su, u meni, samo njegovi rubovi kako se ocrtavahu noću na nebu. I tako, ja imam u sebi te različite noći, uvek isto nebo, i različite pruge gradskih rubova. U meni je, zato, večnost, i potpun mir, […]
To će sad postati običaj u Evropi: čuditi se Slovenima, koji se više ničemu ne čude [Tema: Crnjanski]
II MINHEN Kroz maglovito jutro, u klopotu železnih točkova, on se zacrneo u dubinama. Prosta gomila, zasuta blatom i snegom. Zavejan vidik je toliko težak da se sva polja i brda povijaju. Ja se tome smešim. Ovaj ludi život moj, kroz koji tumaram, posmatram u zoru uvek malo sentimentalno. Nekad […]
Niko nas književnike nije uzimao ozbiljno [Tema: Crnjanski]
Komentar uz Epilog Oktobra 1920. štampam Sumatru u Književnom glasniku i objašnjenje svoje poezije. Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila. Ovaj epilog bio je napisan, i štampan, kao i prolog, u […]
Ono što nije moglo da uđe u Dnevnik o Čarnojeviću – spalio sam [Tema: Crnjanski]
Za vreme moga boravka na Univerzitetu u Beogradu, u onoj maloj kućici, u ulici Braće Nedića br. 29, koja je bila redakcija Dana, ja sam, za štampu, bio pripremio mnogo štošta. Cvijanoviću sam bio dao zbirku Lirika Itake i knjigu proze, koju je štampao pod naslovom Priče o muškom, ali […]
Govornici su tog dana govorili vatreno, među njima bio sam i ja [Tema: Crnjanski]
KOMENTAR O „POZDRAVU“ Već u početku proleća godine 1919, na beogradskom Univerzitetu počele su demonstracije i nisu prestajale, sve do atentata na kralja, godine 1921. Međutim, početak tih studentskih demonstracija bio je u jednoj kurioznoj sitnici. U šajkači. Naime, kao što rekoh, mnogi naši drugovi, Srbijanci, došli su na Univerzitet, […]
„To ćete, Crnjanski, skupo platiti!“ [Tema: Crnjanski]
Većina studenata na Univerzitetu u Beogradu, godine 1919, bila se tek vratila iz rata. Kao i ja. Većina je bila u pohabanim uniformama, a Srbijanci u šinjelima i sa šajkačama na glavi. Naše siromaštvo bilo je opšte. Meni su u svakoj varoši gde sam živeo ostala i propala odela, a […]