Jasan Pogled
Vreme br 882, 29.11.2007. Piše: Zorica Janković, kustos Istorijskog muzeja Srbije Tačno pre tri decenije, 30. novembra 1977. godine, u Beogradu je umro Miloš Crnjanski, jedna od najuticajnijih ličnosti srpske književnosti XX veka. O njegovom književnom radu napisane su obimne studije, pa će se autorka ovog teksta, kao istoričar, a […]
Vojnička pesma Nisam je za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj. A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni […]
Prema običaju u austrijskoj vojsci, oficir, pri povratku iz ratne zone, dobija nekoliko nedelja odmora, kao „rekonvalescent“. Ja se smeštam u jednu bolnicu u Opatiji, koja je u stvari hotel. Oficiri u hotelu kašlju, ćopaju, sunčaju se, a ima ih i kojima su žene došle u Opatiju, i čekaju. Ja […]
Piše: Srđan Orsić Sumatraizam „naglašava svepovezanost najudaljenijih prostorno-vremenskih elemenata materijalne i duhovne stvarnosti, pozivajući se na svet izoštrenih čula, kroz sinestezijski simultanizam“[1]. Naoko nepovezivim sponama, ova poetika Miloša Crnjanskog omogućava jedan nov pristup ne samo književnim delima, nego i celokupnoj stvarnosti. Upravo tako posmatran, na prvi pogled tek simpatično asocijativan, […]
Piše: Ala Tatarenko “Vidite, umetnik to je ‘sumnjivo lice’, maskiran čovek u mraku, putnik sa lažnim pasošem”, – upozoravao je Ivo Andrić. Međutim, niko nam nije skrenuo pažnju da budemo isto tako oprezni sa književnim junacima. Sa njima je, bar nekad, sve bilo jasno: na kraju književnog putovanja čitalac romana […]
U ratu roditeljska ljubav potencirana je užasom. Pred smrću, svaki ljudski osećaj je intenzivniji. U mladosti, i u ratu, čovek nosi u sebi duboku čežnju za srećom, kao da će večno živeti i kao da je budućnost, kraj svih grozota, lepa. Iako sam bio bled kao krpa od pretrpljenog […]
Oni, koji ne umeju da se pretvore u glumca – u svom životu – ostaju ostrva.
Apoteoza Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu! Puna žuči, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pričešća, a ruka mi drhti više nego da dižem putir. Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li […]
Nastavak Razgovarao: Vladimir Bunjac Kako je išlo u Londonu sa pokušajem pisanja? U kapitalističkom svetu literatura je vaša privatna stvar. Piši ako možeš od toga da živiš. Pokušao sam kao pisac, kad već nije moglo nikako drugačije: nisam uspeo da se zaposlim ni kao hotelijer na recepciji hotela, ni kao […]
Nastavak Razgovarao: Vladimir Bunjac Šta je bilo sa Suznim krokodilom? To je bio roman o Srbji. Nisam mogao da ga završim zato što je žena, koja je tamo primila ljubavnika noću, obelodanjena od jednog čoveka koji je izneo njeno ime u javnost. I ja sam prestao da pišem taj […]